Traženje 9.
9*
Noć
Mesec je. Budim se nasmešena. Sanjala sam da je Pesnik napisao pesmu samo za mene, doneo mi je stihove i spustio ih pored jastuka. Kad sam se probudila našla sam ih sa cvetom visibabe. Htela sam da uzmem visibabu, da je stavim u vazu, predomislila sam se ispresovaću je, imaću je zauvek. Pružam ruke da dotaknem tvoje stihove....stihove Pesnika, moje, ko zna čije, nema ih... to je samo san...
***
Prestala sam da pišem na blogu. Ne interesuje me više. Bila sam suviše dugo tamo, pisala postove, trudila se da napišem pesmu, otvorila multiblog na kojem su objavljivali viceve i pošalice. Vreme je da odem dalje. Počela bih da se ponavljam, moji postovi bi gubili na svežini i dramatičnim preokretima, i bolje je sam otići nago da me neko primora da odem. Neki će mi ostati u prijatnoj uspomeni, neki mi se javljaju i dalje na drugi način, a većina se za dva tri dana neće sećati ni da sam postojala.
Ne znam šta će biti sa pesnikom. Redovno mi piše, ja odgovaram. Njegovi stihovi su mi sve privlačniji, ali bih volela da razgovaramo i telefonom. Da li ne želi da me više upozna, ili ne može iz nekog razloga?
Volim da nadjem u privatnoj pošti neku rečenicu u kojoj piše šta voli, šta ga ljuti. Izbegava da piše o sebi, a ja bih volela baš to da piše. Volela bih da znam kako izgleda, koje knjige čita, da li uopšte čita?
Da li voli brzu vožnju ili možda igra samo šah?
Da li voli više zimu ili leto?
He he he, da li voli devojke ili muškarce.
Šta mu je važnije ljubav ili strast?
Da li ujutro pije kafu ili više voli čaj?
Da li rano legne uveče, ili voli ujutro da spava.
Sve bih volela da znam, ali ne mogu da pitam. A kad bih pitala ko zna kakve bih odgovore i dobila. Ljudi ne vole da pričaju o sebi.
Ne volim da zamišljam ljude, kad ih vidim, oni budu drugačiji. Ne gori, ne bolji, samo drugačiji. Kad sam upoznala ljude sa bloga, prihvatila sam ih kao one koje sam upoznala ne u virtualnom svetu, nego kao da sam ih upoznala u pravom životu. To je greška.
Kad se upozna čovek u životu ne zna se ništa o njemu. Pogleda se, fizički ti se dopadne ili ne.
Jedan drugom ste tabula rasa, pa počinjete da pišete po njoj. Možete da napišete šta hoćete, knjiga postaje sve veće i veća, a vi se sve bolje upoznajete, bar mislite da se upoznajete. Onda počnete da pričate, upoznajete mane i vrline jedan drugom polako, nešto vam se dopadne, nešto ne. Ako vam je stalo do te druge osobe vi je prihvatite takvu kakva je.
Može žena da ofarba kosu, ili muškarac da pusti bradu, ali ono u njemu je uvek isto.
Može da se operiše, potpuno izmeni izgled, ali sve dok se ne pogleda u ogledalu, čovek je isti, isti onakav kakv je uvek bio.
Ne može da se glumi dugo, prava priroda izbije. I zašto bi glumio, pa na svetu ima milioni ljudi, ne mogu se sa svima družiti, a ako već sa nekim treba da budem prijatelj, onda neka bude sličan meni. Neka voli ono što ja volim. To da se suprotnosti privlače probala sam jednom. Ne samo da je užas dok traje, nego je kad prestane mnogo gore.
U virtualnom svetu je drugačije. Kad se upoznate ne znate kako ko izgleda fizički, ni šta voli, ni šta ne voli. Možete da pričate šta god hoćete, napišete, pročitate, i ako mislite da se onoj drugoj osobi neće dopasti, prebrišete pa pišete ponovo. Niko ne vidi vašu reakciju na licu. Manje više u papirnatom svetu svi su nekako idealni, ili bar misle da jesu, a možda baš tu se sreću ljudi koji nose nešto u sebi što vešto kriju. Papirnati ljudi su jednostavno drugačiji.
Nikad ne treba sastaviti ta dva sveta.
Pesnik je danas pisao. Ne znam ponovo šta da mu odgovorim. Kaže da mu se dopadam. I on se meni dopada, ali kako da mu kažem?.. Ne znam kako, ni zašto da mu kažem. Možda on piše samo onako. Da sigurno nije ozbiljno.
Danas sam bila u Merkatoru. Popela sam se liftom na sprat, razgledala radnje, išla u samoposlugu, sve je namešteno da mogu lako prići i proći. Vidi se da su mislili na ljude u kolicima. Neobično mi je da gledam ljude odozdo. Uvek sam bila visoka. Gde god sam išla nadvisivala sam mnoge. Volela sam svoju visinu. Nekako je bilo lepo gledati me, visoka, tanka, volela sam da nosim visoke pete, lepši je hod sa njima.
Sad je drugačije, ne samo da gledam ljude odozdo, nego mnoge stvari ne mogu ni da dohvatim. Živim u svetu gde su mnoge stvari postavljene visoko, deca ne mogu da ih dohvate. Deca idu sa nekim starijim, on im pomogne, ja nisam dete, htela bih da budem samostalna.
Klizim kolicima kroz Merkator, prijatno se osećam, i dolazim do manikira. Poredjane u krug bočice primamljivih boja, zavodljivog sjaja. Htela bih da i meni urede ruke. Dolazim do pulta, visoka stolica, mala okrugla. Nema šanse da se na nju popnem. I da me postavi neko na tu stolicu, pala bih.
Sa moje stolice ne mogu da dohvatim ono čarobno jastuče gde treba da stavim ruke. Viri mi samo nos, odlazim, tu nema mesta za mene.
Mislim na Pesnika, zašto mi ne da broj telefona?
Sigurno zna ko sam.
Sigurno.
Zato i neće više da mi piše.
Kad razmislim, svaka veza izmedju nas je nemoguća.
Svaka.
Kome ja uopšte trebam?
Napisala sam jedan post o nemogućoj ljubavi. Sad mi pada napamet. Da tako je samnom, postoje stvari koje su nemoguće, koje se nikad neće dogosditi. Mene više niko neće voleti. Sama sam, tako sama. I kad je gomila sveta oko mene, ja sam sama.
Nemoguća ljubav
Ne sneg ne pada, to belo nisu snežne pahuljice, samo vam se čini, to je led koji sam donela iz svemira...
Pokaži mi put do zvezde na kojoj si sakrio moj mir. Moji nemiri govore da postojiš. Mora da si negde. Ne umem da te nadjem, jer moja krila nisu dovoljno snažna da prelete svemir.
Možda se skrivaš u vekovima prošlosti, tražim te i u budućnosti, ne nalazim te.
Dolaziš samo u snovima.
Pokušavam da pobegnem od tebe, hladne planete skrivaju moja osećanja, vrelina vulkana gasi se od mojih strasti, Sunce tamni, navlačeći oblake, da se sakrije od mojih želja.
Kao kometa projurio si kroz snove mog života. Helijeva se vraća svakih 75godina... ne želim toliko da čekam, a ti???
Zapaliću, sagorećeš, nestaćemo.....
Nikad neću biti tvoja.
Nikad nećeš biti moj
Ne dele nas vekovi
Ne deli nas svemir
Naš susret je nemoguć, ja ti nikad ne mogu pripadati, dodirnuti te, poljubiti te...
Ti si tako daleko, a opet tako blizu.To boli... boli... boli do bola....
Jer ti si na planeti na koju nikad ne mogu doći...ti nikad ne možeš doputovati sa nje, jer ona je... ona je... ona je kapljica krvi zarobljena u komori mog srca....
Kad bi mi se samo nešto lepo dogodilo, samo jedna jedina stvar, nešto na šta bih mogla da mislim sa osmehom.
Nemoguća sam, šta bih ja htela?
Uvek tražim nemoguće, a kad ga i dobijem, opet tražim još. Hoću li ikad reći, dosta mi je neću više napred?
Ima mnogo lepih stvari u mom životu. Prvo radim, koliko ljudi ne može da nadje posao, onda sem ovih nogu koje ne mogu da pokrenem zdrava sam, mogu da idem na letovanje, mogu da plivam, mogu da čitam knige, idem u posete, primam prijatelje.
Ne htela bih nešto drugo, nešto... htela bih... želela bih... da...želela bih da mi piše pesnik. Sad sam sigurna, odgovorila bih mu kao da sam ... kao da... odgovorila bih mu kao da se onaj izlet nije nikad dogodio. Da ja ipak malo gvirnem, možda se javio i meni, ne samo na blog. Postajem ljubomorna i na blog. Volim kad vidim njegove stihove, ali kao da ih daje celom svetu.. Sad ću polako, da gvirnem, stežem pesnice.... nema ga... pp... tu je!
Ura pisao mi je, pisao, nije me zaboravio.
Svemir se zatresao, planete se okreću, Sunce mi se smeje, nije me zaboravio.
Da otvorim?
Bojim se , možda piše da odlazi da se više neće javljati, samo se pozdravlja, nikad više neću dobiti ni stih od njega.
Polako ću se otvoriti, prvo duboko da udahnem.
Kunem se, ako bilo šta napiše, odmah ću mu odgovoriti.
Odmah.
Nastaviće se... ...
| « | Oktobar 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
