Barbara 48
U hotelu uzbuna, devojka koja je bila sa Barbarom nije se pojavila u podne na dogovorenom mestu, kako je uvek bila tačna digli su odmah paniku. Posle iskustva sa nestancima na Kopaoniku, čim bi neko zakasnio i minut, dizala bi se buka, plašili su se da se nešto dogodilo. Barbara? Nema je! Na fotelji gde su je zadnji put videli, ostao je zaboravljeni lap-top, policajac ga je uzeo
-Pogledaću, prvo to.
Gde je mogla da ode kroz sneg sa povredjenom nogom? Filip oseti ruku zakona na ramenu. Imao je putera na glavi, nije mu bilo svejedno.... Ali bio je čist već dugo, mesecima.
Slikarka Olja nije bila u sobi kad su je tražili. Nestala? Pre su mislili da je negde odlutala. Znala je da nestane, a da se nikom ne javi, onda bi se iznenad pojavljivala, i niko nije brinuo o njenom kretanju. Gosti sa Kopaonika nisu bili ni tri dana na Zlatiboru, a već su nestali kao da ih je zemlja progutala. Njihove stvari bile su po sobama, a oni? Gde su?
Budila sam se. Poznat miris dotaknu moja čula.
-Gde sam? Bolnica? Operaciona sala? Da li smo imali udes?
Glava me je bolela, u poluležećem položaju, kroz spuštene trepavice, gledala sam po prostoriji. Čudna soba. Ličila je na zubnu ordinaciju, i na lošu operacionu salu, ličila je na sve i na ništa. Instrumenti? Raširila sam oči. Hirurgija! Devojka sa kojojm sam pošla kolima ležala je na stolu, oko nje su nešto radili. Čulo se samo kad bi metalni instrument dotakao nešto na stolu što je odzvanjalo, i povremene reči
-Požuri, helikopter samo što nije stigao..
-Uzmi oba bubrega, a kasnije ćemo ostalo...
Neka čudna kutija, frižider, šum, lupa , koraci, devojka na stolu se pomerala, ispuštala neke neartikulisane glasove.
Oba bubrega? Znači mrtva je. Udes . Ali čuje se njen glas. Nešto nije u redu.
-Od ove nema puno koristi, bolesno joj je srce, začu se poznat glas, ali čiji je to glas?
-Glupačo, ne slušaš nikad do kraja. Bolesno srce, to su ljubavni jadi, i njeno srce će poslužiti. Srce nam je uvek potrebno. Najveća je potražnja, za njim.
Skoro sam se onesvestila od straha.Te reči...Užasna misao šunjala se mojim mozgom, ne nemoguće....nisam dobro čula...nisam razumela....to se ne dogadja....a onda odjeknu svom stravom, misao koja me ispuni strahom, nemoći, nevericom: Trgovci organima! Trgovci organima! Trgovci organima, samo je bubnjalo u meni. Ne, ne , to nije moguće, to se ne dešava kod nas, negde možda, tamo negde, tamo daleko, nekim drugim ljudima u nekoj drugoj zemlji. Nemoguće je da su to oni.To ne postoji ovde. Ne, samo samo mi se učinilo, ja sanjam, sad ću čvrsto da zatvorim oči, i kad ih otvorim biću u svom krevetu u sigurnosti.
Ali u podsvesti se šuljala istina, znala sam, čula sam za strašne priče. Kao dete uvek su me plašili da će ako ne budem dobra doći neki zli ljudi i odvesti me. Ovo je bilo gore od najstrašnije more. Znala sam šta bi sve ljudi dali da spasu nekog koga vole ili sebe. Sve bi učinili za zdravlje, pa i tudje ugrozili. Na organe za presadjivanje se dugo čekalo, mesecima, neki put bi prekasno bilo za sve. Na listi čekanja su bili dugi redovi, razni prioriteti su postojali. Neki put neko nije mogao ni da bude stavljen na listu čekanja, neko je oderedio da on nije važan, da se ništa neće izgubiti kad on nestane. Ipak svako je nekome važan, uvek se nadje neko ko vas voli i sve bi dao da možete živeti. Na te račumaju trgovci organima. Na crnom tržištu cene su vrtoglavo visoke, stalno rastu, zarade su ogromne i kriminal cveta.
Čudan je kriminal u ljudi. Kad već misliš da ništa strašnije nisu mogli da smisle, da novac ne mogu da zarade na gori način, ljudi se sete nečeg goreg, još strašnijeg i užasnijeg. Nijedna životinja u prirodi nije tako okrutna prema svojoj vrsti. Dešava se da lav ili lavica ubiju svoje mladunče, da neke ribe pojedu svoju mladj, dešava se, ali kod ljudi je ta okrutnost normalna. Niejdna životinja se tako sistematski ne uništava i istrebljuje kao čovek.
Bila sam paralisana od straha. Čula sam za slučajeve prodavanja krvi, ili nekog organa, ali to su bili pojedinačni primeri, koji su se dešavali tamo negde, negde daleko, ne kod nas.To se dešavalo nekim drugim ljudima, nekim nepoznatim, tamo negde.
Čuo se šum helikoptera kako dolazi, onda tišina.
Neko viknu.
Pucanj.
Šta se dešava?
Nastaviće se
| « | Mart 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
