KRAJ
Vratili smo se u hotel na Zlatiboru da pokupe stvari. Već sam dobro hodala, spremala se za povratak u Grad i možda neku novu avanturu.
-Barbara, pozvao me je Filip, mislim da imaš pravo nešto da znaš.
-Oliver...počeo je, Oliver je moj brat blizanac. Nisam slučajno onog dana došao na planinu. Osudjivao sam te, mrzeo, mislio sam da si ostavila Olivera kad mu je bilo najteže, da bi bila slobodna. Pratio sam te i u Gradu. Nije ti se prividjivalo da vidiš Olivera, mene si susretala. Hteo sa da vidim kakva je to devojka koja je mog brata mogla da zaludi, a onda ga samo ostavi i ode u Grad.
-On je mene ostavio, zaplakala je sam. Kad je nestao život više nije imao smisla za mene.
-Morao je, znaš da je morao, nije moglo drugačije da bude.
-Znam
-Ponekad i kad imamo izbor, ne odaberemo najbolje, mislim da je pogrešio. Ne, siguran sam da je sa tobom pogrešio.
-Da trebao je da uzme za sebe jednu zaštitnu inekciju. Sa njegovom bolesti, epidemijom koja je izbila, nije imao nikakve šanse.
-Rekao mi je da nije hteo da uzme tu inekciju jer je rizik bio prevelik. Uvek je verovao u prirodu i njenu snagu.
-Rekao? Kako je mogao da ti kaže? Ti nisi bio tamo, nisam ni znala da je imao brata, i još bliznaca. Znam bila sam do kraja sa njim.
-Nisi, Barbara, nisi.
-Jesam, bila sam sa njim do kraja, ne možeš to da mi oduzmeš.
-Da bila si sa njim sve do trenutka dok ti nije rekao da ga ostaviš i da odeš iz Mestašca, vratiš se u svoj Grad i počneš život ispočetka.
-Kako znaš za to, nikog nije bilo tamo sa nama, a ja nikad nisam pričala o zadnjim rečima Olivera.
-On mi je rekao!
-On?
-Oliver je znao za svoje stanje. Nije hteo da te veže za sebe. Živ je. Lečio se u inostranstvu. Mislim da se ovaj put izvukao iz bolesti, ali sa tobom će već biti malo teže, smejao se Filip.
Barbara je samo čula ono živ je
-Kako? Kako je sad? On…ja…
-Mi smo pravi blizanci, i ja sam davaoc organa. Zato sam odmah povezao sve šta se dešava.
-A on?.... Gde je Oliver?.... Kako je?.....
-Pa…mislim…ako se polako okreneš…I pogledaš…prema …. vratima…videćeš odgovor.
Okrenula sam se. Smešeći se, malo bled, malo umoran Oliver je samo raširio ruke.
A ja?
Neki put nam ne trebaju krila da bi leteli
KRAJ
| « | Mart 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
