« Gospodar AnaM | Main | Barbara 44 »
Barbara 43
Zima je opet.
Odmori.
Stotinu planova.
Otići iz grada ili ostati u njemu? Bila sam kao neko magare izmedju dva plasta sena, i ide mi se i ostaje. Bilo bi lepo otići negde izvan grada i malo zaboraviti na gradski smog, izmaknuti se od nedavno doživljenih dogadjaja i vratiti se ponovo u one bezbrižne dane kad je sve bilo tako moguće.
Društvo me je nagovaralo da ih ne izneverim, malo se kolebalam, ni sama ne znam šta želim. Poslednji dogadjaji su me malo izbacili iz normalnog koloseka, sve se bojim da se nešto ne dogodi. Neki put mislim da nikom više neću moći da verujem. Sneg koji je počeo da pada samo po planinama i zaobilazio Grad, prevagnuo je. Mislim da je ipak bolje da se izmaknem malo, da na svežem vazduhu zaboravim na prošle dogadjaje. Da treba mi neka promena. Ićiću na planinu.
Pripreme
Pakovanje.
Put.
Putovali smo kolima koja su gutala kilometre dok su išla po ravnom putu, kad smo počeli da se penjemo na planinu, brektala su na uzbrdici, dahtala, propinjala se, imala sam utisak da će nad nekom provalijom stati i strmeknuti se niz litice. Vozač nas je umirivao da je sve u redu, da je samo uzbrdica pa kola malo teže vuku, a šta je i mogao da kaže. Neće valjda da kaže da su kola stara, ili da on ne može da savlada strmine?
Put je bio delimično zaledjen, bilo je i odrona, a kad bi se pogledalo niz planinu provalije nisu ni najmanje pitomo izgledale. U društvu je bio i jedan Lala koji se prvo samo molio da stignemo u jednom komadu, a što smo se penjali više, molitva je menjala reči. Na kraju je tražio da sidje i da nastavi pešice, ionako smo već blizu. Kasnije je priznao da je bio siguran da će se negde survati sa tih kako je on rekao, užasa, od planine, i samo se molio da bude odmah mrtav da se ne muči u nekoj provaliji. Kad su odlazili rekao je da nije mogao da veruje da može biti tako lepo na brdu, a naučio je da skija brže i bolje od mnogih koji godinama dolaze na planinu.
Polako smo se peli, rečica uz koju smo išli, nestala je negde u dolini, a njen izvor je bio na drugom kraju, kuće su postale sve redje, tek-tek po neka koja je više ličila na napuštenu vikendicu nego na kuću u kojoj se stalno boravi.
Sneg je prestao da pada, ubrzo se i sunce pojavilo. Planinska lepotica je blistala u svoj svojoj lepoti. Grane borova, teške od snega povijale su se skoro do zemlje. Sunčevi zraci presijavali su se na snegu, plesajući, izazivali vatromet boja. U daljini se videle dolina, sve u minijaturi kao dečije igračke. Malo dalje dizali su se vrhovi pokriveni snegom, doticali su samo nebo, koje je se ovog trenutka plavilo kao more. Sve je bilo svetlo, čisto, nedirnuto, kao da niko nije prošao tim stazama, kao da se niko nije uputio u šume da istraži njene tajne.
Stigli smo.
Veselo iskrcavanje, padanje nenaviknutih na klizav sneg, onda izbacivanje gomile torbi, opreme, trčanje po snegu. Sve je bilo bezbrižno, delovalo je da će odmor biti više nego zabavan.
Onako blede iz Grada prvi dan nas je poljubilo planinsko Sunce. Crven nos, sa tendencijom guljenja, pegice i rumeni obrazi bili su posledica prvog dana na snegu. Neumorno sam skijala celog dana, a uveče smo otišli u neki kafić, ali nismo dugo izdržali. Nenaviknuto telo na fizicke napore skijanja, oteralo me je brzo u krevet.
Samo što sam spustila glavu na jastuk predala sam se carstvu snova
Zvrrrrrrrrr.....telefon
Pokušavam je da ignorišem zvonjavu, samo sam se dublje uvukla, jastuk stavila preko glave, grdeći se u sebi što mobilni nisam isključila pre spavanja. Onda je počeo da zvoni i telefon pored kreveta, udruženim snagama su navalili na moj san, ali se nisam predavala, sve više sam se uvlačila u krevet pokrivala po glavi i branila od napadača.
-Da li ću se ja ikad u životu naspavati?
Već sam htela da pružim ruku ka jednom od drekavca, kad se začula lupnjava na vratima.
-Dobro, Barbara, misliš li ti ceo odmor da prespavaš?
-Koliko je sati?
Otvorila sam vrata, trljajući bunovna oči
-Ponoć je davno prošla, sad ce 2h
-Gde gori? Još je bila uspavana i reči njene drugarice nisu dopirale do njene svesti.
-Idemo na bazen, našli smo ključeve, podmitili smo portira da okrene glavu dok smo se šuljali ka tabli sa ključevima. Bićemo sami.
-Same? Nas dve?
-Ma, ludice, same nas dve i još desetak gostiju koji nisu spavalice. Požuri, nećeš valjda da propustiš noćno kupanje u bazenu, na vrh planine?
Nisam se dugo predomišljala, dok si rekao: piksla, bila sam u kupaćem kostimu, vukla peškir iz kupatila, navlačila bademantil, i već smo trčale hodnicima. Kikotale smo se provlačeći se kroz neke lance koji su čuvali bazen od takvih kao što smo mi.
A bazen?
Kao u snu.
Nismo smeli da upalimo svetla, videli bi nas čuvari, ili neka namrgodjena njuška koja bi digla odmah paniku, već sam ih zamišljala kako bi urlali
-Provala! Ovi nemaju poštovanja prema ničemu.
Zastala sam na trenutak gledajući u bazen. Mesec je prosipao zrake, deo bazena je bio osvetljen kao reflektorom, drugi u potpunom mraku, tamo se videlo neko telo koje pliva ka drugom, za trenutak su zastali, pružili ruke jedan drugom, glave su se primakle, sve bliže i bliže, a onda su nestali sa Mesečevog zraka , čulo se pljuskanje vode o ivice bazena, i onda tajac.
Pogledla sam ka paru. Muškarac snažne gradje, nabildovanih mišića isplivao je na osvetljen deo bazena, snažnim zamasima plivao je ka ivici bazena, kad bi podigao ruku, Mesec bi je osvetlio od vrha snažnih prstiju, klizeći preko nadlaktice, zraci su se igrali na njegovim mokrim mišićima svetlucajući u noći, doticali ramena i gubili se u mokroj kosi. Kad je doplivao do ivice bazena, stavio je ruku na ivicu bazena, snažnim zamahom, snagom mišića iskočio je na obalu.
Videla sam njegovo telo sa koga se slivala voda, mišiće grudi koji su se uzdizali udišući vazduh da neutrališu napor brzog plivanja, osmehnuh se, možda još nečega... Podigao je obe ruke u vazduh, protresao kosu, pločice mišića na stomaku se zategoše, Mesečev zrak pade na lice, Apolon bi mu mogao zavideti.
Gledao je u bazen, čulo se pljuskanje vode. Mladić se osmehnu. Sad ću je videti. Kakva li je boginja osvojila ovakvog muškarca? Neke devojke imaju sreće.
Mladić se nagnuo nad samu ivicu, nežnost se videla na njegovom licu, mišići ledja su se napeli, pružio je ruku da pomogne nekom da izadje iz vode. Usne im se dotakoše, njegovo telo je zaklonilo drugo, ništa nisam videla, a onda iz vode pojavi se crna kosa, tamne nasmejane oči, beli zubi zabljeskaše u noći, ruka čvrsto uhvati ruku mladića na ivici bazena, i iz vode iskoči drugi mladić.
Nastaviće se
Komentari
Izem ti doživljaj noćnog kupanja,Apolona,ovog,što ga ti vide..neidem u planinu..pozdrav..
Ovdje će izgleda biti vatromet likova. Barbara, Barbara nešto te neće u ovom životu. Nadam se da si kao mačka. da imaš bar devet života.
Odlično pišeš. Štrikaš.
pozdrav
Jovan s.s.
Znala sam, sigurna sam bila da ćeš tako reagovati:)
Šta da se radi, ovaj dogadjaj nije izmišljen:)))
mandrak72
Sirota Barbara, samo da znaš šta sam joj sve pripremila u ovih nekoliko nastavaka do kraja:)))
napolju je -3, lagano sneži, košava brije... nije romantično kao kod tebe.
Prijatno!
Ma gde tebe da strfi...i još da pišeš o ...gadim,gadim se..Barbaru nazad u grad...
domacica
Osetila sam tu "romantičnost" malo pre:) smrzla sam se:)))
mandrak72
ne verujem da će je uopšte primetiti:)))
Jovan s.s.
Videću šta mogu da uradim po tom pitanju:)))
:)))
suky
;)))
Barbaru i Lalu,šta on zna od planine,dole sa planine...nemoj da ih mučiš..
Slažem se sa Jovanom. Barbaru odmah na neki safari.
pozdrav
Divni opisi predela, i Apolona... i onda PAF...
:))))))
Uzas su ti ovi ljudi...
jadna Barbara... za dlaku...
Tako je druže!Nedamo Barbaru a i što da i gleda te....i AnaM da je muči...
Jovan s.s.
Izgleda da je to pravo naredjenje, ček da vidim ostale komentare:)))
mandrak72
Znači i tebi se ne dopada planina:))??
behappy
Barbara ne živi u američkom filmu gde su svi mladi, lepi i pametni:)))
malaino
Nije plus:))) izašli su iz vode:)))
Jovan s.s....mandrak72
Dobro, dobro, vas dvoje protiv mene jedne same, nezaštićene:)))
ide večeras još jedan nastavak:)))
Nevolim naredbe koje su prestroge,tako i nenaređujem...većina je za..
Lele, ovo je isuvise moderno za nas narod, draga.
Nisi ti nezaštićena od nas dvojice,već Zaštićena!
Jovan s.s.
Dobro, ako je većina za:)))
mira kuglof
Moderno, nemoderno, dogadjaj nije izmišljen, a govorili su naš jezik:)))
Ако писац пише из личног искуства, прво ћемо морати тебе да изместимо да упознаш живе и добре људе, хе, хе.***
Za malo da se izletim ko je drugi mladic:)))))
Ha,ha, znala sam da je Apolon kao i vecina Grka !!
A jadna Barbara bas nema srece!!
Sad ce Barbara da pocne da bloguje i upoznace pesnika
za koga ce se ispostaviti da je doktor? Nisam pogodila?
Tako bih ja to smislila... Mnogo mi se svidja sto opisujes ljude oko sebe
jesu li stvarni likovi ili izmisljeni? Taj Miloje zanimljiv neki tip !
| « | Februar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
