« AnaM vas testira | Main | Barbara 47 »
Planina
Navečer je nastao haos. Mobilni su zvonili, tražilo se slobodno mesto na susednoj planini, mnogi su se pakovali, neki su se vraćali ranije kući. Po hodnicima su se muvali ljudi šapućući i dogovarajući se. Torbe i koferi su se gomilali. Na recepciji je bila gužva, svi su u isti čas nešto tražili, pitali, zahtevali. Deca su plakala, trčkaranja po hodnicima nije bilo, majke si ih grčevito držale uz sebe. Restoran i bar su bili opsednuti nervoznim ljudima koji su pili više nego obično i pokušavali da urade ono što je najbolje. U jednom si se svi slagali, treba što pre otići odavde, što dalje od ove neizvesnosti. Kao da niko nije hteo da ostane na planini.
Spasilačka služba je celo popodne tražila skijaše. Vratili su se umorni, mokri, ali pognute glave. Dvoje mladih kao da je u zemlju propalo. Nikakav trag, nikakav nagoveštaj šta se moglo dogoditi. Jednostavno, samo su nestali. Otišli su na skijanje, nisu se odvajali od grupe ni jedan sekund....i nije ih bilo ....
Noć se spuštala. Na planini u to godišnje doba već u 16h je potpun mrak. Svetla su zlokobno obasjavala puste staze. Nikog nije bilo napolju. Nekako su se formirale grupice, tu se šaputalo, neki put bi neko prsnuo u smeh, ali sve bi odmah utihnulo kao da su se bojali da ne izazovu neku nesreću.
Dugi hodnici u hotelu su zvrljili prazni, niko se nije zadržavao, a ako je i hteo da krene negde, zvalo se društvo.
Neki put je to bilo i komično. Neki rmpalija, zvao bi kakvog žgoljavka da ga čuva dok je išao ka svojoj sobi, nije bilo važno ko je to, samo da nisi sam. Kad bi ušli u sigurnost sobe, zaključavali bi vrata, jedna žena je podmetnula stolicu na vrata, ova se zaglavila pa posle nije mogla da izadje, druga koja je sobu imala sa velikom terasom, spavala je na pomoćnom ležaju, a u krevet naslagala jastuke da imitiraju ljudsko telo.
Neko je iskoristio gužvu, pa je kod mlade ženice koja se sama odmarala, uvalio neki znojavi ćelavko, koji joj se do tada nedelju dana uzalud udvarao, sad je ona njega molila da prespava u njenoj sobi, a on se, mangup, još kao premišljao , imao je više ponuda.
Ja sam pobegla u svoj novopronadjen virtualni, ili kako sam ga zvala, papirnati svet.
Pesnik Sale mi je slao pesme, fantazirao o nekom putu, pevao o nekoj svojoj napuštenoj ljubavi, javio se i Bahus, i mnogi s kojima sam površno kontaktirala, ali sve je to bilo nekako daleko.
Stiv mi je bio simpatičan, spremao se na skijanje, možda ćemo se upoznati kad dodje na planinu. Odgovorila sam mu da se spremamo da odemo, a na to me on nagovorio da kad već idemo dodjemo na Zlatibor gde možda nisu tako lepi skijaški tereni, ali je zabava mnogo bolja, ima milion kafića, muzike svake vrste, i zabave kakve se samo može poželeti. Turistički radnici se trude da boravak bude prijatan, ma ne prijatan, nezaboravan. Obećao mi je ako samo dodjem sa društvom da će me voditi i sve mi pokazati. Mamio me je malom pijacom na kojoj se mogu kupiti rukotvorine iz Sirogojna, specijaliteti za jelo iz tog kraja, pršute, sir, kajmak, lekoviti med...i stotinu drugih djakonija.Već sam mislila šta bih sve mogla da kupim, možda neku jaknu sa motivima iz tog kraja. Kako sam bila veliki gurman radovala sam se onoj čuvenoj užičkoj pršuti, a tek kajmak. Poneću i kući malo za poklon prijateljima, ili još bolje napraviću žurku, a na njoj servirati sve same djakonije sa Zlatibora. Nisam još ni otišla, a već sam imala stotinu planova . Uvek sam takva, ne spadam u one što razmišljaju, kao da me uvek nosi neka bujica.
Sve je to bilo primamljivo, kad sam to ispričala svom društvu, odmah su se složili da već sutradan otputujemo. Naravno o tome sam pričala i Bahusu, i Saletu, svima sa kojima se dopisivala te večeri. Očito opreznost mi nije bila jača strana, malo previše sam verovala ljudima. Stiv se obradovao kad je čuo da će postati od papirnatog prijatelja, živ. Smešna nam je bila ta mala šala, i oboje smo se nadali da ćemo se za nekoliko dana sresti.
Kad su svi već uveliko spavali, dobro zabravljeni iza vrata svojih soba, stala sam pred prozore svoje sobe. Odmakla sam zavesu i gledala dugo, dugo u šumu pokrivenu snegom. Negde bi se neka grana, povijena pored teretom snežnog nanosa, zatresla, sneg bi se srušio, tresak, i grana bi poletela ka nebu, dok neki novi nanos ne pritisne je i obori ka zemlji.
Sećala sam se onog dana.
Zima
Sneg
Pahulje lepršaju
Srela sam ga je na ulazu u park, skoro smo se sudarili. Nemo smo se gledali, trenutak je postao večnost, nagnuo se nad moje lice. Zvezde su mi bile u očima. Pahulje su letele. U momentu kad su nam se usne trebale dotaknuti, samo delić sekunde ranije, ledena pahulja doletela je na moje baršunaste usne, vreo dodir ju je otopio, a njegov poljubac postao je vrela pahulja. Oliver, dotakla sam svoje usne vrškovima prstiju, osećala sam njegov dodir, usne, vlažne, poluotvorene, željne, Oliver, dotakla sam svoje grudi, bolele su, Oliver, spustila sam čelo na hladno prozorsko staklo, ledene šare su me pomilovale po zažarenom obrazu, nema ga, sama sam, sama sa svojom čežnjom, željom, strasti, nikad više...
Nastaviće se
Komentari
Sirota Barbara, nikako da dodje sebi. Pozdrav.
i romantično i napeto i pomalo smeškasto... vrlo zavodljivo. i opet budi nestrpljivost
Prijatno!
Hajde vracaj vise tog Olivera...
Aman!
Nikad ne reci nikad.
:*
Barbari Oliver već pomalo smeta,odmosno sećanje na Olivera koje bi morala što manje upotrebljavati..pozdrav..
Боље би било Барбари да се чува тих пријатеља са нета...
talas
Pravi djaci i jesu nepažljivi:) Važno da se vraćaju u školu;)
kuglof Ne brini, srediću je ja, ima da stane na ludi kamen:))
domacica
Volela bih da si moj kritičar:))
casper
Olivera? Zar on nije nastradao još u prvom delu?
Molim duhove da ne gvire u sadržaj unapred;)
unajedina
Kad kažem nika, budi sigurna da ću to uraditi isti dan:))
bealiever
Jesam li?;)
Jovan s.s.
Sve se dešava sa razlogom...videćeš:))
mesecina
Сазнаће, маожда прекасно, да на нету нису сви добронамерни...
Najgore je Barbari. Zna da nikada nece moci da se vrati, a ipak sanja o tome...:(
Pozdrav :*
Anam,šta bi sa Barbarom ovih dana..????Pozdrav!
Pa dobro gde zape ??? Ja se užele,Barbare i AnaM...Pozdrav!
Све више мислим да ће Оливер, попут пајаца, да искочи у овом делу.***
Evo ja sam imao zauške, pa sam bio odsutan, ali biću marljiv i pažljiv đak.
Eto imao sam tu sreću da sam jednom prilikom proveo na vrhu Zlatibora 21 dan. malo društvo, dvočasovna obaveza u toku dana, a ostatak vremena, fudbal na terenu, TV-u, biblioteka sa mnoštvom knjiga ja i Idiot(oba dijela).
pozdrav
| « | Februar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
