« Barbara 46 | Main | AnaM vas testira »
Planina
Barbara 47
Magla se rano podigla, koliko to uopšte može da bude rano na planini. Neispavani, umorni, zastrašeni, izvlačili smo se iz svojih soba. Okupili smo se u restoranu pokušavajući da nešto pojedemo pred put, ali niko nije imao apetita. One uobičajene šale u trpezariji, dovikivanje, pravljenje planova uz smeh i zadirkivanja, ovaj pu su izostala. Bili smo mirna tiha grupa koja se spremala da što pre napusti planinu i zaboravi sve što se dešavalo. Mladi ljudi koji su nestali, bili su nam stalno u mislima. Šta se dogodilo? Hoće li ih ikad naći? Stvari su samo nabacane u džip, poskakali smo i samo želeli da negustoljubivoj planini što pre vidimo ledja.
Put je mestimično bio očišćen, negde se sneg obrušio stvarajući manje nanose, pa smo morali da se zaustavimo, da sklonimo sneg sa puta, i onda smo polako se spuštali ka dolini. Kad smo došli do rečice koja se pušila od svojih toplih izvora, bilo je lakše. Topla rečica vijugala je dotičući poneki voćnjak, selo, pašnjake. Videlo se da neki ranoranioc već uveliko radi u svom dvorištu, videli su i neke ljude da nešto spremaju oko voćaka, sve je izgledalo uobičajeno, kao da se ništa nije dogodilo tamo u planini. Svi su živeli svoj život ne razmišljajući previše o drugima. Ovde je sve bilo golo, bez snega, kao da je zima ostala negde gore, daleko, visoko .
Setila sam se Mestašca, nekih ljudi, bola, razočarenja doživljenog, ne tako davno. Brzo smo odmicali,i ubrzo stigli na put, kako neko reče, za civilizaciju, i vozač dodade jači gas. Put je bio svima dobro poznat, stali smo nekoliko puta da se malo odmorimo, ne od puta, više da napravimo neku barijeru u sebi, da odvojimo ono što smo doživeli od ovog što smo se nadali da nas čeka. Dok smo izlazili iz nekog restorana gde smo pravili pauzu, učinilo mi se da vidim neka poznata lica u kolima, ali sve je tako brzo proletelo, da nisam bila sigurna. Čitala sam usput poruke Stiva, misleći da ću ga uskoro videti, čitala sam neku pesmu od svog prijatelja pesnika, smejala se idejama Bahusa, i vreme je proletelo
Dok sam ispred hotela uzimala štake, da izadjem, dva para ruku me dohvatiše, jedan par mi je pomogao da izvadim torbu iz kola, drugi je pomogao da lakše izadjem, Filip i Miloje, rekoše mi da Olja već brlja po nekoj slici, da je ovde predivno, da je skoro celo društvo sa planine došlo i u bujici reci nisam uvidela da niko od njih samo dan ranije nije ni pominjao da će putovati na Zlatibor. Primetila sam odmah, još na recepciji da ih ovde svi dobro poznaju, da se ponašaju kao domaćini, a ne kao gosti koji su tek doputovali i još ne znaju gde se šta nalazi.
Filip mi je pomogao da na recepciji završim sa administracijom, i uzmem ključ, dok se naginjao da mi doda neke papire, poznat miris me je zapahnuo. Ludim, zašto mi se to dešava? Olivera nema, neće ga biti, život se nastavlja bez njega.
Ni ja, a ni ostali nismo znali da su svi koji su došli sa Kopaonika imali pratioce. Kelner koji ih je posluživao, mladić u obližnjem kiosku, skijaš koji je nespretno stajao u snegu, devojka koja je pušila neke cigarete sa mentolom, pa ih tražila po celom Zlatiboru, pa čak I onaj simpatičan čikica koga su stalno terali iz kafića i hotela, a on se uporno vraćao nudeći neke suvenire koji su sa Zlatiborom imali veze isto kao I sa Severnim polom, ili Bahamskim ostrvima. Svi su oni, budno pratili svaki korak došljaka sa Kopaonika.
Gotovo sve sam vreme provodila za lap-topom. Stiv je pisao, da uskoro dolazi. Javljali su se neki čudni ljudi, neki su nešto tražili, neki nudili. Najviše mi se dopalo što su papirnati ljudi nudili nešto što ni živi ljudi, ljudi koje poznajete, ne bi mogli da ispune, put oko sveta, poklone, zaposlenje, a za uzvrat tražili su svašta.
Slikarka Olja je na jezeru pokušavala da ovekoveči prirodu, koliko joj je to uspevalo na ovoj hladnoći, ko zna. Miloje je tvrdio da ima novi hit, šta hit? Evergrin! Sav je bio u nekim snovima, mašti.
Filip je stalno negde odlazio, vraćao se, mesto ga nije držalo. Razgovarao je čas sa jednim, čas sa drugim, sve je hteo da zna o svakome, a o sebi nije ništa govorio. Na momente mi je bio simpatičan, na momente mi je „skakao po živcima“. Činilo mi se da nešto krije od mene. Jednom sam pokušala da mu pričam o svojoj izgubljenoj ljubavi, samo me je grubo prekinuo.
-Neke stvari je bolje zadržati za sebe.
Tražila sam u Filipu Olivera, ali oni su bili isti i različiti u isti mah. Dok je Oliver bio vrstan hirurg, videla sam kako se Filip skoro onesvestio kad je neka devojka gurnula prst izmedju krila vrata, i nokat joj se skoro iščupao.
Drugog dana Miloje mi je predložio da se prošetamo malo kolima, da sidjemo u neki kafić u centru,i da se malo odmaknem od tog hotela, u kome, on kako reče, sam pustila korenje.
-Stalno sediš tu, kao neka kvočka na jajima, idemo malo da vidiš još nešto osim ove recepcije.
-Mogu li da povedem jednu devojku sa sobom? Obećala sam da joj nešto pokažem?
-Naravno, povedi koga hoćeš, samo požuri!
Pozvala sam devojku, obukla vind-jaknu i pridružile smo se Miloju. Miloje i devojka su mi pomogli da udjem u kola. Pokrili su mi noge ćebetom i ubrzo smo krenuli. Bilo je neko mirno vreme, svi su bili zauzeti ili šetnjom ili kupovanjem po gradiću, tako da se sa nikim nismo ni videle kad smo pošle.
-Mislila sam da ćemo u centar?
-Ne, treba da vidiš malo i okolinu, a ne da se samo premeštaš iz kafića u kafić.
Kola su jurila očišćenim putem, sve dalje i dalje od hotela, Miloje nam je dodao po sok i slamčice, i pile smo, čevrljajući usput. Prispavalo mi se. Opija me vazduh, pomislila sam, treba više da izlazim. Na rame mi se spustila glava devojke koja je već spavala. Osetila sam da se i meni kapci spuštaju pogledala još jednom u retrovizor, tamne, hladne oči Miloja....i nestala sam u snu.
Nastaviće se
Komentari
malo zatišje pred buru?
prijatno!
...pred kraj:))) Hoće li Barbara da strada, ili da je nagradimo za sve muke?:))
Dobro, sad si nas zagrejala i samo nam preostaje da strpljivo cekamo nastavak. Pozdrav.
Morado zaobići događanja zbog ovog..pred kraj..Barbara nikako da nestrada već da bude nagrađena za ovo mučenje..!!!Pozdrav!
;)))
e, napisaću priču koja ima više nastavaka od ove...
;))))))))))))))))))))))))))
Није она заспала тек тако...не допада ми се Милоје...
mira kuglof
Tu je kraj, samo što nije, ali mi se ne dopada, pa oklevam da ga pustim:))
Jovan s.s.
Dobro, značu neki lepi kraj???
Poslušaću te:))
suky
Neeeećešššš, nemoj da me nateraš da nastavim sa Barbarom:))))
sanjarenja56
Drogirana je...
pricalica
Кад се пробудила...било је грозно.... баш,баш...
mesecina
Потпуно си у праву, Милоје је мрачан лик...и он ће да Барбару....
Eto sad! Pa mozda ce se nama dopasti. Ako mislis da nece, ti ga izmeni, jos uvek imas vremena. Pozdrav.
Oko mene sve su ponavljači đaci ili bolesn.....
Ma samo mi pade na pamet Čorba.
Pobogu zašto sve mora na barbaru.
pozdrav
| « | Februar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
