" alt="" border=""Zaslepila su je svetla nekih kola, a onda ponovo mrak. Sa strahom je gledala mesto gde nije gorela ulična svetiljka. Kad mu se približila pramen kose joj je pao na obraz. Instiktivno je podigla ruke da se zaštiti, a kosa se rasula po ramenima, licu, nije ništa videla.
Vrisnula je.
Pritisak na ledjima, podignuta suknja. Pokušala je da zove u pomoć, da se odbrani, ali nalet je bio žestok, na ulici nikog. Suze straha slivale su se niz lice.
Dojurila je do kuće, mokra, uplašena, lupala je na vrata. Stigao ju je...
Vetar je bio jači od nje, zalupio je vrata. Iz mira sobe začu se glas
-Šta si se tako uplašila, pa to je samo vetar??
Želeo ju je. Ceo dan je mislio kako će doći kući, kako će je dotaknuti. Osećao je kako je drži u rukama, dotiče usnama upija se u nju.
Mogao je da je ima sad odmah, samo da skoči iz te zagušljive kancelarije i da se nadju u prvom kafiću...
Nije je želeo na brzinu, hteo je da uživa u svakom trenutku, da je oseti svim čulima. Morao je da čeka... Još malo... još samo malo i biće njegova, samo njegova.
Smešio se.
Penjao se užurbano stepenicama, lift opet ne radi. Prvi sprat, drugi, ruka je drhtala dok je otvarao vrata. U hodu je bacio tašnu, šutnuo cipele i otvorio frižider. Zgrabio ju je. Bila je hladna, penušava, prineo ju je usnama. Kakav osećaj popiti pivo na ovom vrelom danu.
" alt="" b"
Sedeo ja u kafiću na obali Dunava. Smejao se zabavljao.
Odmah ga je ugledala. Dopao joj se i pošla je ka njemu.
Miris ćevapa i luka ju je odbio. Već je htela da ode kad on stavi zadnji ćevap u usta i nagnu kriglu sa pivom.
Moj si, pomisli i krenu ka njemu.
Nije se obazirala na vatrenu crnku koju je zagrlio i nešto joj nežno šaputao...
Moj si...
Učinilo mu se da je vidi, odmahnuo je rukom da mu ne smeta.
Nije se obazirala.
Prišla mu je sa ledja, dodirnula nežno vrat, a onda se zarila u mirisnu kožu... Komarica je zadovoljno uzdahnula.... i sledeće generacije komaraca su obezbedjene...
Prava sam baštovanka.
Salatica je bez ikakvih dodataka XYZ i WXZ ovolika, pa ko voli, neka izvoli
" alt=""
Glavno jelo je organski krompir
Uskoro stiže groždje. Možda bude malo veće :))
Obožavam reklame u kojima je sve moguće. Pijte tri dana tablete i oslabićete 5, 10, 20kg
Tako sam snimila lubenicu pre tri dana
" alt="" borde="
Onda smo je tretirali sa reklamiranim WXYZ i dobili ta tri dana na stolu
" alt="" border="" Verujete mi zar ne ?? ;))
Budi nas nasmejani pupoljak
" alt="" border="" hspace="" vspace="" width="" height="" align="" title="undefined" onmouseover="undefined" onmouseout="undefined" />
Zakoračimo u život i već je tu plod
" alt="" border="" hspace="" vspace="" width="" height="" align="" title="undefined" onmouseover="undefined" onmouseout="undefined" />
Sve završi velikim plamenom
" alt="" border="" hspace="" vspace="" width="" height="" align="" title="undefined" onmouseover="undefined" onmouseout="undefined" />
Ili, ako imamo sreće,
" alt="" border="" hspace="" vspace="" width="" height="" align="" title="undefined" onmouseover="undefined" onmouseout="undefined" />
Najlepši cvet mi je lala
Mnogima je najlepša ruža
Ali, svi će se složiti da je najukusniji cvet, smokva
Istinite priče, a možda i nisu...
Noć
Kasno veče.
Nikoga na ulici.
Dežurna apoteka
Vrata se polako otvaraju. Neko malo zastade kao da se predomišlja da li da udje, pa opet malo gurnu vrata. Pojavi se ruka, zastade trenutak i onda kao rešena, gurnu vrata do kraja i udje čudna osoba. Kosa neuredna, proseda, krajevi obojeni u neku neodredjenu smedju kosu, ko zna pre koliko vremena.Oči sitne, nemirne, lice prerano ostarelo, naborano, stidljiv osmeh.
-Jedan T....n
-Taj se lek ne može kupiti bez recepta
-Hitno mi je potreban, molim vas.
Žena pognu glavu, izvadi neki novčanik, poče prebirati po njemu.Farmaceut hladno nastavi.
-Ne može bez recepta, nije na listi.
Žena se nekako zguri, oči joj se ovlažiše. Očito nikad nije čula za tu listu. Zna samo da joj je lek neophodan, da se bez njega ne može i ne sme vratiti kući.
-Mnogo mi je potrebno. Može li samo pola kutije??
-Lek se izdaje samo na dupli recept, kontroliše se ko ga uzima.
Žena kao da malo živnu.
-Za ćerku mi je.
Pogleda u hladno, nezainteresovano lice belog mantila i više kao za sebe prošaputa
-Kako da se vratim??
Poguri se još više, polako se spusti na kolena , sklopi ruke i zavapi
-Molim vas za dete mi je. Ne može bez tog leka, navikla. Sve razbi po kući, tuče nas i proklinje. Ne smem da se vratim kući, pomozite.
Bledo lice postade još bledje, sklopljene ruke padoše i osta tako zgurena na podu, nema u svom bolu, neizvesnosti...
Šta biste vi uradili??
Da li biste dali lek, prekršili propise??
Da li bi dali otrov i produžili još jedan dan nečiju agoniju??
To mu dođe kao moderni izraz za imanje. Negde, na brdovitom Balkanu ima neko imanje. Prozvali ga farma verovatno zato što je imalo goveda, i neke životinjke. Životinjke razne, ali sve nekako slične.
Cela zemlja prati dešavanja na toj farmi. Divi se znanju učesnika koje pokazuju na kvizovima. Nije važno što pojma nemaju o čemu govore jer su sve naučili napamet.Nisu mogli da pamet kupe na ulici kao naš dični podmladak kojima su mame i tate dale evriće da kupe testove za malu maturu. Deca se snašla, a nisu loše prošli ni oni sa malim platama koji se nafatiraše tom prodajom. Jedino odgovorni pojma nemaju šta se dešava.
Dešavanja na farmi baciše u zasenak i Vimbldon. Prvo mesto nam izmače, ali dobro smo prošli kad pomislim na navijače koji dodjoše da daju podršku.
Cela zemlja drhti, ne spava,što bi rekli ne diše, prati napeto dešavanja na farmi. Da li će pasti sex ili neće, da li će neko nekome rascopati glavu ili će promašiti. Takmičenje u psovkama iz dana u dan se sve više zahuktava, ne znaš kome bi dao prednost. Pominje se bliža i dalja familija, šta je ko sanjjao i sa kime je to sanjao. Vade se iz naftalina stari gresi, a nije da ih nema, nadje se poneki baš sočan.
U samoj završnici mediji zahuktavaju navijače nudeći sočne detalje o životu učesnika. Naglo nestaju pojedini farmeri, da li su trudne, ili nisu, pitanje je sad. O ne nisu... nacija je odahnula. Jedna učesnica objašnjava narodu da je dobila cistu od stresa. Narod je sažaljeva i glasa. Druga objašnjava da će dati, ali ne može pred kamerama, stidljiva je. Pažljivo se prate ne samo pojedinci, nego i delovi njihovog tela, silikoni ili majka priroda?? Majka priroda u većini slučajeva gubi bitku.
Zadnji dan je osvanuo. Smak sveta bi lakše preživeli. Kulminacija napetosti. Jedan po jedan kandidat pada. Gej lobi podbacio, uvredili se što se njegovi članovi nisu javno izjasnili. Drugi lobi koristi situaciju. Telefoni se usijavaju. SMS poruke lete. Da li lete ili ne lete, ne znam, nekako učesnici izlaze kao po nekom davno zamišljenom planu.
Kiseli smešak propalih farmera, izraz nade i sigurnosti preostalih. Zvezde koje su se same proglasile za zvezde, smeškaju se, obećana im je pobeda. Avaj, još neko glasanje, i ode prva nagrada ponovo u inostranstvo.
Propali farmeri dobijaju utešne nagrade, kozmetiku za celulit, tablete za mršavljenje, malo šminke i put u Veneziju.Gondoljeri koji su znali za njihov dolazak, uvode test na alkohol. Da li za sebe ili za učesnike farme, videće se.
I na kraju, dan D je prošao, ne brinite, gledaćemo još danima pikantne scene učesnika. Nema odmora do septembra, a onda Jovo nanovo. Hleba i kolača...
Sedim ja mirno, razmišljam o prolaznosti života, o nekoj ljubavi i pobuni buva na Himelajima. Neko pametan bi kazao, pustila mozak na ispašu...
Zvrrrrrrrrr... zvrrrrrrrrr...
Otvaram vrata, prijateljica
-Turi lonče, žurim...
Ona se zavali u fotelju, torbu stavi na stočić, a ja juriš pešadija u kuhinju da stavim kafu. Dok si rekao piksla, plinski šporet skuvao kaficu i ja nasmešena ulazim u sobu.
Spuštam one šoljice na sto, kad mi se zavrte u glavi. Vidim mrda mi pred očima. Kakva sam paničarka odmah sednem da ne padnem, učini mi se da i srce drugačije lupa...umirem...ijaaaooo sad ću da umrem, a ni kafu nisam popila. Pogledam onako tužno prema stočiću, kad ona torba mrdnu. Ja skočim
-Mrda...
Prstom pokazujem u torbu, srce da iskoči, potrčah prema vratima, vučem i prijateljicu... a ona... zacenila se od smeha...
-Mrda... vidi, kad ti kažem, mrda...
Torba da potvrdi moje reči skoči u vazduh i pade na pod gde se smiri.
Danas sam se setila tog dogadjaja dok sam kupovala šarana. Opisala sam dogadjaj na jednom sajtu, ali mi nisu verovali da je istinit. Danas, u ribarnici, jedna torba skoči u vazduh, žena je panično pruži prodavcu govoreći da se predomislila i da neće živog šarana.
Ponekad poželim da pozdravim svoju sudbinu
Nije mi žao što sam slaba,
nego što sam predugo bila jaka.
Gospodja Srbić krenula na proslavu kod bivše komšinice. Nekad su živele zajedno, ali sad stanuju u susednim ulicama. Spremaju se da zajedno krenu na godišnji odmor pa treba da se o svemu dogovore. Okupiće se veliko društvoi g-dja Srbić se baš radovala svom dolasku.
Na samom polasku problem. Lepo se spremila, poklone ponela, ali u gužvi izgubila adresu. Krenula je polako, onako po sećanju, išla išla, pa još hodala,dosta se vrtila u krug, a i išla je dva koraka napred, ti nazad, umorila se već, a nikako da nadje ulicu gde se društvo sakuplja.
Kad je već posustala, cveće joj uvenulo, a i ona bila što bi se reklo, ni za šta, svetlo na kraju tunela. Srećna g-dja Srbić plolete kao da je dobila krila i tu je, samo što nije, ulica gde treba da dodje.
Još samo da nadje kuću, pa sprat, i stan gde se slavlje održava... to će ona lako.
Bojim se samo nešto. Koliko znam, na slavlje je pozvano veliko društvo. G-dja Dojčlandić sprema meze i večeru, ima prasence i ostale djakonije, piće donele sve zvanice. Neke su malo gundjale što oni džabalebaroši ne donesoše ništa samo zasedoše za sofru. Jedu i piju, navalili svi kao da će sutra smak sveta. G-dja Grkonolus ne može više ni da zine pa trpa u džepove i torbe i traži da joj spakuju da ponese. Najviše se ljute na nju g. Talijanos i g. Portugalitos, jer su planirali da ponesu večeru kod sebe, a ne neke ostatke, velke familije, sitna deca, nema kad da se radi i zaradi.
Bilo kako bilo, ako g-dja Srbić ne sredi svoju šminku, teško da će stići na vreme za večeru. Možda joj se zalomi koje parče suve pite za koju se niko ne grabi
Kao prvo, pre nego udjete u kuhinju probudite se, bez obzira koliko je sati.
Drugo, nikad ne proveravajte prstom da li se ulje dovoljno zagrejalo. Garantujem vam da jeste.
Treće, ako vam je dan ranije pao pantenol koji uvek držite pored šporeta, ne budite leni, podignite ga.
Vaši prsti će vam biti zahvalni što ne moraju da sede u ledenoj vodi pola sata da dodju sebi...
TKO KOGA VOLI?
Nemac koji ima ženu i ljubavnicu, voli svoju ženu.
Francuz koji ima ženu i ljubavnicu, voli
svoju ljubavnicu.
Italijan koji ima ženu i ljubavnicu, voli svoju mamu.
Englez koji ima ženu i ljubavnicu, voli komšiju
Srbin koji ima ženu i ljubavnicu, voli da
pije !
| « | Decembar 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
