AnaM

Početna strana / Arhiva / Fascikle / Linkovi / summary / Manage /

Susret

2011/11/02,22:27

Malo pre sam te videla. Prošao si pored mene, nisi se ni okrenuo. Imala sam želju da ti pridjem, da te dotaknem, ali nestao si dok sam se snašla.Sećam se vremena kad sam te prvi put poželela, do bola.

Kad bi znao koliko te želim. U noći kad se sve smiri, kad mrak zavlada gradom i ne čuju se više zvuci zakasnelog prolaznika, ni lavež uličnih pasa, zavučem se u krevet ugrejem i počnem da maštam o tebi. Zamišljam da si moj, da smo stalno zajedno, izlazimo u društvo, putujemo na more, lutamo ko zna gde.

Sećam se one večeri kad si postao na trenutak moj. Kad sam prvi put osetila tvoju snagu, miris, kad si mi se predao. Izašli smo u neki kafić, muzika je svirala pričali smo viceve. Društvo je pilo više nego obično. Dok je moj dragi naručivao bocu za bocom vina, ja sam pila coca colu i maštala o tebi. Da sam podigla pogled mogla sam da te vidim kako stojiiš na ulici sam. Da li si tada i ti mene poželeo ili ti je bilo svejedno??

Ostali smo duboko u noć, zora se približavala, osećala se jutarnja rosa. Naježila sam se na izlasku, da li si još tu, da li me čekaš. Neko je pijano galamio

- AnaM drži lepotana, pokaži ko je gospodar.

Pogledala sam sve, da li vide koliko ga želim, niko nije obraćao pažnju na mene. Osetila sam ruku na ramenu, i hladan metal u ruci, ključevi. Uzdahnula sam skoro bolno, večeras, večeras ćeš biti moj. Svi su se smejali dok sam drhtavo prilazila tebi. Kako si velik, učinilo mi se da ne smem, šta ako nešto pogrešim, ako ti se nešto dogodi. Ne, ustuknula sam, neću. Onda sam opet pogledala u nasmejana lica oko sebe, jedno ozbiljno, mirisali su na alkohol, i odvažno sam mu prišla. Skinula sam jaknu, bacila je negde otraga i dotakla te. Prvo lagano, samo malo, tek da te osetim, tek da znaš da sam tu, a onda sam stavila obe ruke na tvoj volan, dala kontakt i pojurila praznim ulicma. Preo si kao mače, jer ti i jesi veliko mače, jaguar je samo mače.

Danas sam te videla, zaglavio si se na Gazeli, baš kao i ja. Htela sam da ti mahnem, ali tvoja kolona je odjurila sa 10km na sat. Da, nikad neću imati jaguar, kažu kola su kola, važno da te negde prebace, ali, onaj jaguar nije imao čak ni broj kao ostali smrtnici nego tablicu Bg*PETAR

Gitara

2011/11/01,15:37

-->

Volela sam u sumrak da sedim na obali mora i slušam gitaru. Misli bi mi lutale, snovi bi postajali stvarnost. Gitarista je uvek imao crne oči i očaravajući glas.

Gledala sam ni sama ne znam koliko puta njegove duge prste kako dotiču žice, slušala akorde koji noći daju tajanstvenost i čar.

-Hoćeš li da te naučim da sviraš?

-Ne znam da pevam.

-Ti ćeš da sviraš, a ja ću da ti pevam.

Sreća je preplavila moje srce, osetila sam da bih mogla da poletim. Skoro pobožno sam uzela gitaru u ruke, sela na stolicu, zagrlila je nežno kao majka svoje čedo, oči sam malo zatvorila, onako kroz trepavice svet izgleda lepše, a i seksi je.

Leva ruka gore, desna dole.

Udarila sam nežno po žici

-Neeeee... polako, iščušpaćeš sve žice.

Otvorila sam oči jer sam osetila bol u prstima leve ruke. On je gurao moje prste po nekoj žici, čvorovima, nečem šiljatom, i stalno vikao nežnije... nežnije...

Trudila sam se, baš jesam, sve mi je prste skoro polomio, ali od muzike ništa.

...a tako lako izgleda kad neko drugi svira.

Ušće , Beograd, nedelja, 30 oktobar

2011/11/01,12:00

Na putu za Zemlju svratila sam na jednu planetu u blizini Myra sazveždja. Predivna planeta, greju je dva Sunca, trava se plavi, a more ljubičanstveno. Potseća malo na vašu planetu, samo joj stanovnici drugačiji. Kad kažem stanovnici to su oni koji misle da su pametni.

Na toj planeti ljudi su kućni ljubimci, a njihovi vlasnici kuce i mace. Neki ljudi uživaju sa svojim gospodarima po luksuznim stanovima, jedu kavijar i piju ptičje mleko. Problem je kad dosade svojim vlasnicima. Ako je vlasnik maca, ona dugo ljubi, mazi svog ljubimca čoveka, onda ga još jednom pomiluje, ogrebe i izbaci na ulicu. Gospodari kuce su oštriji, izbace tog čoveka zbog nekog letovanja ili službenog puta.

Na ulici čovek ide od kontajnera do kontajnera, onako razmaženom mu je hladno, nema gde da spava, sirotan nedostaje mu ljubav. Počinje da se udružuje sa sapatnicima iste sudbine. Tu nastaje problem. Neke mace se plaše čoveka da ne bude nasilan, a neke kuce znaju da ga napadnu iz čista mira, tek da vide kako čovek beži pred njihovom moći.

Postoje i dobre kuce koje hoće da udome te sirotane, ljude.

Na tako dobre kuce sam naišla na toj planete, sazveždja Myra. Svojoj dečici malim macama i kucama uzeli su nekog čoveka za zabavu. Brinuće se za njega, potpisali su papire. Prvo ih dobro okupaju, ošišaju i srede, da liče na čoveka, i naravno sterilišu , da ne liče ni na čoveka, ni na kuce, a taman na mace. Sterilni ljudi srećno žive do kraja svog života, jedu, spavaju, goje se i nemaju previše želja.

Zemljani, ne brinite za svoju planetu. Ako je upropastite tu je sazveždje Myra... uživaćete...

U ZOO

2011/10/30,14:36

Gledaj!

2011/10/29,16:41

Smokva

2011/10/29,14:23

Kad bi nam hrana bila

A odelo

Život bi sigurno bio srećniji

Stvarnost

2011/10/28,12:51

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Biljke imaju cvet

Poneka trnje

A ljudi?? Ono što izaberu.

Ja bih predložila

Vredjanje

2011/10/26,10:59

Ljutko

2011/10/25,14:46

Danas mi je divan dan.

I ovaj post ostavljam već deseti put.

Šukiju umesto komentara

2011/10/24,19:06

MUŠKARAC

Simbol M

Pronašla ga je žena, sasvim slučajno, ne znajući da je našla Sizifov kamen.

Težina. Varira. Pojedini primerci su vitki i savitljivi, pojedini tromi i nepokretni. Iskorišćenost svih je otprilike ista.

Upoterba Primerci tvrde da im ni pet dnevno nije dovoljno. Nije provereno u praksi, obično primerci pri tome misle na pivo, a žene na nešto sasvim drugo.Varaju se i jedni i drugi.

Hemiske osobine: Pali se na skupa kola, lake ženske, jake sportove i neke nedokučive stvari.

Najčešća upotreba: Ostavi ga na miru i ne talasaj, da se ne diže prašina sa kauča dok navija iz petnih žila. Neke primerke se može koristiti za nabavku namirnica i obilazak prijatelja, manje je takvih u upotrebi. Neki primerci umeju i da “popravljaju” kola i po kući, takvih je još manje.

Izvršene probe. Pozelene i na najmanji nagoveštaj da bi njihov ženski primerak mogao pripasti nekom drugom muškom primerku, pri tome sami, nadaju se da će uvećati svoj harem do neslućenog broja, koji nijedan drugi muški primerak ne može ni da sanja. Proključa na molbu da nešto pomogne ili uradi u kući, ili se pravi gluv, ili jako zauzet.

Opasnosti Podložan je padanju na crni veš, duboke dekoltee, i kratke suknje. Kad tako nešto vidi, digne mu se....pritisak, i ne može da odgovara za posledice. U toj fazi najbolje je ne dirati ga, i samo odgovarati: da dragi.

Podložan je i drugim opasnostima, naročito kad je neki ženski primerak u pitanju. U stanju je da peške predje i 10km trčeći da bi samo video da li je ugasila svetlo, ili možda diskutuje sa nekim drugim muškim primerkom uz svetlo sveća. To ga žestoko nervira.

Zamena Problem je što ma koliko muški primerak bio čudnog kvaliteta, ženski primerci ga oboje nekim emotivnim bojama, pa svaki izgleda kao da je samo božanstvo. Tako da se primerci teško zamenjuju novim, treba malo vremena.

Trajnost. Neki primerci su vrlo kvarljiva roba, pa je po mogućstvu najbolje držati ih od svih iskušenja što dalje. Problem je onda što im se menja kvalitet, pa brzo dosade.

Kod muških primeraka jako je važno održavati ih u redovnoj kondiciji, jer su tada uvek spremni za upotrebu, što je vrlo ugodno.

Ustrajnost. Pojedini primerci skaču na sve živo što nosi suknju i farmerke....ne tumačiti pogrešno! Ne zna se šta rade kad doskoče!? Valjda skaču i dalje!

Ima još, ali dosta za danas,ali da ne preteram, muški primerci su to, bre, raspaučiće me neki, pa ću videti svog Boška Boškovića i analize... mora da idem....što je sigurno, sigurno je...

Žene

2011/10/24,13:51

Žene su žene, da nisu takve kakve su ni muški ne bi bili onakvi kakvi su.

Rekli su o ženama:

Feminizam postoji samo radi toga da bi se ružne žene integrirale u društvo
Charles Bukowski

Svaka žena je bespomoćna dok joj se ne osuši lak na noktima
Burt Reynolds

Treba ženiti samo lijepe žene. Inače ne postoje nikakve šanse da ih se riješimo
Rod Stewart

Mojoj ženi je svejedno što radim bez nje toliko dugo dok se pri tome ne zabavljam
Jerry Seinfeld

Ne bi reka da su sve žene iste, ima ih i gorih
Stipe iz Muća (kod Splita)

Tko u braku ne poludi taj stvarno nije normalan
Princ Charles

Od svih živih bića najviše vremena oko dotjerivanja gube: mačke, muhe i žene
J. Normand C. Nodie

Muškarac je sretan sa bilo kojom ženom dok je ne zavoli
Petrarca

Žene imaju PROBLEM za svako rješenje!
Stephen W. Howking

Oni koji o ženama uvijek dobro govore, ne poznaju ih
dovoljno. Oni koji o njima samo loše govore, ne poznaju ih nikako
G. Pigault Lebrun

Bolje je biti dobro obješen nego loše oženjen
Shakespeare

Moja prva žena je umrla jer je pojela otrovne gljive. Druga žena je preminula jer je također jela otrovne gljive. Treću sam udavio jer nije htjela jesti gljive
Henrik VIII (ili VII)

Žena ti kaže "Idi k vragu!". Ti odeš, a ona te i tamo dočeka
Dante Alighieri

Lijepe žene su stvorene za muškarce koji nemaju mašte, a
pametne za one koji nemaju sreće!
Casanova

Dobro otvori oči kad se ženiš, poslije ih zatvori
Shakespeare

Nije zanimljivo ono što vam žene kažu, zanimljivo je ono što prešute
Shakespeare

Kažite mi uzrok: znam da se iza njega skriva žena
Beaumont

Kako da razumijem ovo: "Ubiti se zbog jedne žene?" A gdje su sve one ostale?
Tin Ujević

Bog je izmislio pijance da ružne žene ne ostaju same
Charles Bukowsky Jr.

Ja sam sve svoje probleme sa ženama riješio!
Sir Elton John

Albi

2011/10/23,14:24

Šta li gledate u tim novinama, ja sam gladan, a prazan mi tanjirić. Ko će da ga napuni??

Konj

2011/10/23,12:06

Unajedina me je dala ideju. Svi imaju ljubimce, i ja spadam u te SVI. Samo što je moj mali problem smeštaj ljubimca u uslove solitera.

Uvek sam volela konje, šta volela, obožavala.

Mislim da je to jedna od najlepših životinja. Divlji mustang. Zar ima nešto lepše od konja u trku? Konj koji se propinje, konj pun snage, rže...

Koliko god mi se dopadao, nisam ga mogla dobiti kao kućnog ljubimca... Sve možete držati u soliteru, psa, mačke, ribice, ptice, neki imaju i zmije, a neki, čula sam, čak i krokodile.... To ipak, ne bih želela... ali konja?

Kao malu, moji su me večito vodili na izlete. Nisam znala da hodam, a puzanje me nikad nije privlačilo. Dok su oni mirno ćaskali, sa pašnjaka je dogalopirao prelepi pastuv. Uhvatila sam mu se za rep, podigla, i zakoračila. Moji su sedeli u šoku, a ja sam ponosno gledala. Pastuv je samo okrenuo glavu da proveri da to nije neka dosadna zunzara i nastavio da pase.

Kako je prvi moj korak bio na repu konja, tako sam kasnije često bila na repu dogadjaja.

Hipodrom je postao moja druga kuća. Uživala sam gledajući konje, njihove trke, pobede, povratak u štalu, senjanje, dok se ti ne oznojiš, a konj postane suv.

Nekako svi volimo da gledamo trke konja, njihovu snagu, moć. Ne razmišljamo šta se sa konjima dešava kasnije. Konj, kako konj, ni on ne razmišlja, a i kad bi imao neke želje, ko bi ih uslišio?

Neki konji postanu zvezde hipodroma, neki se takmiče sa automobilima vozeći fijakere i vraćajući nas u neka davna vremena.

A onda... opet različite sudbine. Nekima se život večito produžava u potomcima, isto tako rasnim, plemenitim, lepim, životnim Neki iz fijakera predju na taljige razvozeći otpad po zabitima. Šta mislite koji završe u prodavnicama mesa na pijaci, gde piše „sve od konja“...

Pišem li ja to još uvek o konjima?

Muškarci

2011/10/22,14:35

Volim one mišićave, visoke, pametne, muškarce od kojih ti zastaje dah, na koje se možeš osloniti u teškim situacijama, ali i naći rame za plakanje. Želela bi da taj On, zapeva serenadu, pa makar me i blamirao u soliteru, da donese cvet i kad nije stogodišnjica našeg prvog poljupca i da se sam seti onog što me raduje, a to nikako nije fudbalsko prvenstvo u nekoj Nedodjiji, niti bilo kakvo lupkanje loptica.

Voli, ko ne voli??

Tražim, ko ne traži??

Nalazim?? To već malo teže.

Nije da nema, ima, ali ti obično traže neku tupavu plavušicu koja trepće napućenih ustašca, moli za pomoć u svakoj prilici i tragediju slomljenog nokta može samo On da reši. Nije da nisam plava, ali tu prestaje i svaka sličnost sa idealnom ženskicom.

I onda jednog jutra čujem kuckanje na moj prozor. Onako, laganica, znaćajno, udar, pa tišina, pa opet lagani udar.

On.

Dodje mi neka milina oko srca, glupavi osmeh od uha do uha. ON. Znala sam, uvek sam znala da će kucnuti na prozor. Živim u soliteru, ali nije na osmom spratu, za viteza je i konj dovoljan da se približi mom carstvu.

Opet kuc... kuc... Dižem se iz fotelje u kojoj sam zavaljena po milioniti put gledala scenu nekog sladunjavog filma. Primičem se prozoru onako zavodljivo, kao one štrkljave manekenke što pletu nogama. U sekundi mi proleti misao da niko tako ne hoda, ali mora da je zavodljivo i nastavljam ti glupim koracima izvijajući kukovima ka prozoru. Usne sam namestila zamamno kao na naslovnici časopisa, onako poluotvorene kao da si zinula, pa zaboravila da zatvoriš usta. To je valjda sexi. Jednom rukom dižem bujnu plavu kosu koju ću da pustim da mi pada niz ledja kad se približim prostoru. Hvatam samo čuperak od 5cm, jer je ta bujnost kose u nekom časopisu, a ne na mojoj glavi. Smaragdno zelene oči zatvaram da bi gledala kroz trepavice. Neko mi reče da na to padaju kao muva na med, ne na ono što ste pomislili. I smaragd je pomalo žućkast, ali nećemo da tražimo dlaku u jajetu.

Smargdne oči, plava kosa, lelujav hod, usne poluotvorene... osvojiću ga i nagraditi što se penje po soliteru sa gitarom..

Tras –Bum

Onako zatvorenih očiju, isprepletenih nogu, uzbudjena, zaboravih da sam premestila fotelje i kauč, i sapletoh se preko stolice. Zavodnička usta se namestiše kao u soma kad ga izbace na obalu, vaza sa cvećem, srećom bez previše vode, otkotrlja se po tepihu i zaustavi pred stočićem sa televizorom. Na ekranu samo nešto štucnu i nestade slika. Ja vapijući sa poda, podigoh ruke, uhvatih se za zavesu, začu se šiiiiiik... pa zastoj....šiiiiik, i zavesa mi pade na glavu.

Viteže, ah, viteže, pomagaj, kličem ja onako polivena vodom, upetljana u zavesu bespomoćna kako prava ženska i treba da bude...

Oči nam se sretoše, pogleda me sa visine svog položaja, odmahnu glavom, i odleprša na drvo pod prozorom. Moja nada, moj vitez, moja ljubav, beše jedan mali vrabac koji je u roletni obnavljao svoje prošlogodišnje gnezdo.