AnaM

Izložba mačaka
2011/02/22,11:15
Molim sve  ljubitelje mačaka koji drže mačke po stanovima,  da  danas ne čitaju moj post.
5 i 6 marta se održava izložba  mačaka u Beogradu piše u novinama, znači sigurno je... Biće pretstavljeno dvadesetak  rasa, valjda mačaka, ljude drugačije dele, u više grupa. Dozvoliće i mešancima da dodju sa svojim vlasnicima. Pazi ovo, VLASNICIMA! Naravno ima jedna začkoljica tu, ali o tom, po tom.
Beli, ili  što mu kuma nadenu ime Danoćko zbog crno-belih šara, kao da je partizanovac, dolutao jedan dan u dvorište bez dokumenata, tako da ne znam koliko je rasa tu umešalo svoje prste, biće da je  umešano  i nešto drugo, ali, nećemo o tome. Volela bih da sam njegova vlasnica, ali  ne znam da li bi on pristao. Odmah je zaveo diktaturu, obavezno tri  obroka, a može i poneka užina, ne mešanje u  njegovo mesto  boravka  noću, fotelja za popodnevni odmor, ćeškanje iza ušiju i grickanje  nameštaja oštrenje kandji i cepanje  papuča,  samo posle  specijalnih delikatesa.
Umiljat, kakav već može da bude samo mačak, a lep, pametan, nije stvarno što  stanujemo zajedno, nego  je baš, baš, pametniji od svih ostalih. Neki put se i posvadjamo, ne razumemo se idealno. Tako, na primer  nije mogao da shvati moje vrištanje, urlanje, penjanje po stolu koji se prevrnuo, i  na kraju plakanje kad mi je doneo poklon i stavio pred noge ponosno me gledajući. Sigurno je pomislio da nisam gladna kad odbijam tako nešto...ah, da, nisam rekla, doneo mi je ogromnog pacovčinu koji je još mrdao...
Momentalno je  glavna zvezda interneta, a noću  seoskih maca. Još je malecni, ali dogodine, neće mu ni jedna odoleti.
Mačak bi na izložbi sigurno  pokupio sve nagrade. Samo ima tu jedna mala neprijatnost za njega...  Februar je... i... ma, znate već... a  ljubitelji mačaka koji  drže izložbu traže da se mačak pre toga kastrira...  Svako će vam objasniti da je to mnoooogoooo dobro za mačiji rod, produžuje im i život, što će reći, ne jurite mace, duže ćete živeti, ili će vam se bar činiti da vam je život duži...
Nešto mislim, kad bi meni  ponudili  da postanem mis Univerzum, pod uslovom da pre toga... malo počeprkaju po mojoj intimi... hm... ne bih pristala, a vi??
Srećno-dosadna šuma
2011/02/21,09:48

Bila jedna mnogo dosadna  šuma. Novine nisu ni izlazile u njoj, jer se ništa nije dogadjalo.
 Lav je  bio glavni dasa,  zec njegova dodvorica, lija je mudrovala, a medved je pokušavao da napravi udar, ali onako mlako...nezainteresovano.
Mnogo dosadna šuma, ptice su cvrkutale, podmladak se jurio po  livadama u okolini, začikavao slabije, nadmudrivao jače. Oni vremešni  su mudro klimali glavom, pričali o dobrim starim vremenima kad su mogli...ihaj...šta su sve mogli...
Lija jednog dana odluči da nadmudri sve životinje ne bi li ona postala glavna. Obilazila je proplanke, agitovala. Nije imala neki odredjeni plan kako da dodje do promena u šumi. To nikom nije ni bilo važno. Govorila je šta ne valja  u šumi, šta je pogrešno uradjeno i  šta nikako nije smelo da se uradi. Preko jednog proplanka je trebalo napraviti  zaobilaznicu zbog rekreacije životinja i njihove  veće snage. Vevericama je trebalo  izbrojati orahe i žirove  koje su sakupile  i čuvale kao  višak, pitam se za koga??  Na jezeru je bilo suviše mirno za ovo doba godine, šta li taj šaran radi, a som??
Zec je panično odjurio do lava, uhvatio se za uši, repić mu je  postao još manji, i drhteći, a bojeći se za svoje pozicije  šaputao lavu na uho
-Sve životinje su u  opasnosti, uradi nešto, ućutkaj liju
Lav je  samo mahnuo šapom i otišao na konferenciju   u šumu na drugom  kraju sveta. Tamo je žustro  govorio o pobuni muha na Himelajima i dočekan je velikim  aplauzom  istomišljenika.
Za to vreme medved je izašao iz svoje rupe, protegao se i  zauzeo stav. Ne može više tako, mislio je, ja ću srediti  situaciju u šumi, neće  tamo neki lav koji se ispilio ko zna gde, da meni soli pamet. Onda se4 počeškao po glavi,  setio da se lav nikako ne može ispiliti, pogledao u Sunce iza oblaka, i vratio da drema do onog  najavljenog famoznog aprila...
Ostale životinje  čekale, čekale promene i najavljena drastična pobošljanja, čekale, čekale, pa se i načekale... Što će reći ko čeka taj dočeka, ko ne dočeka, taj se načeka...
Utopija, ili jedna mala šuma...
2011/02/20,10:29


Preko sedam gora i sedam mora  nalazila se šuma. U njoj su srećno živele sve životinje.  Sunce  je sijalo, vetar ćarliao, travica se zelenila, ma divota...
Odrasle životinje su po ceo dan čitale novine,  pijuckale kaficu, a uveče gledale  rialiti šou...i to ne jedan, ona pipkalica od televizora je omogućavala da skaču sa  kanala na kanal bez prevelikog zamaranja.
Nekad su se zlopatili, išli na posao, po ceo dan radili, na brzinu nešto pojeli( hranu koja nikako nije zdrava), uveče  čitali neku knjigu. Sad je to sve samo daleka, pomalo zaboravljena prošlost.  Manje više ni jedna životinja ne radi, a ono malo što radi svaki dan se nada otkazu.
Ostali, većina, ako su nešto i radili, to je bilo slaganje nagomilanih računa koje su im slali neki bezobraznici. Računi su se gomilali, svaki mesec je bilo po neko iznenadjenje i povećanje, ali životinje se u te brojeve i nisu previše razumele... Nekad je prihod bio jednak rashodu,a ostalo bi još ponešto za crne dane. Onda su  u šumi na svakom drvetu osnovali nekle kućice koje su navodno davale povoljno  parice. Neki se natociljali na lizing i povoljne kredite, pa sad ližu  hladan kamen, jer nemaju ni za so. Ljubazne veverice i mrmoti u tim kućicama im i dalje obećavaju kule u vazduhu, povoljne kredite i  ostale olakšice. Poneka životinja od tih olakšica dobije  infarkt, ali  ima još dosta ovaca za šišanje.
Najpovoljnija varijanta je kupovina kola  na kredit... u stilu, kupiš jedan otplatiš dva, a zbog neplaćene tri rate, oduzmu ti kola. To je mnogo dobro jer imaš mogućnost da stalno voziš nova kola.
Povoljna je kupovina i  stana, možda još bolja. Kupiš stan, otplaćuješ ga ti i tvoja pokolenja, i praunuk nema više problema. Ne znam samo šta se dogodi ako tvoj sin reši da se ne ženi??? Piše i to na ugovoru, ali tako sitno da  običnim mikroskopom  se ne vidi, a teleskop se u šumi pokvario...
I tako srećni ljudi u srećnoj šumi životare, a dokle će ne znam??? Možda neki baksuz dodje pa sve pokvari, počne da gradi fabrike, oživi poljoprivredu, navali na izgradnju kuća i puteva... i upropasti mir  šumskim životinjama. Kako izgleda sada, neće skoro...

Srpski gulaš
2011/02/19,09:54
Srpski  gulaš
Popularni su recepti na netu, pa da ne budem izvan trenda, evo jedan. Nije  nešto novo, svi ste ga kusali, ali nije loše da se potsetimo.
Uzeti jednog poštenog čoveka, nadje se , mada malo teže, ali nije ni „moralno“. Staviti ga na čelo nekog propalog preduzeća, ili dati mu da ga kupi po tržišnoj ceni u razmeri, vredi 10 miliona, on kupuje za 10 dinara.
Ostaviti ga da pokupi što se još pokupiti može ili da razbuca ono što ne može. Obavezno mešati na samom početku obećanjima o perspektivnom uspehu.
Posebno izabrati gomilu stručnjaka koji nisu uspeli  u svom poslu, pa ih staviti odozgo da urede smernice napretka i uspeha. Njima  kao začin dodati inflaciju i nedostatak osnovnih životnih namirnica.
Sve dobro promešati, a i ne mora, oni će se sami sjediniti u masu koja ni na šta ne liči, ali zato vodi ničemu.
Ne zaboravite da stalno naglašavate da oni u regionu ne umeju da kuvaju  tako dobro kao vi, i zlurado se smejući sa naslovnica  predvidite im  da će njihove mešavine sigurno zagoreti... To gulašu daje poseban šmek.
Pazite da vam u gulaš ne upadne neki profesionalac koji zna svoj posao, to bi mogla biti katastrofa za vašu papazjaniju. Tešite se, mala je verovatnoća.
Sve stavite da se krčka dolivajući povremeno pretnjama ili ono što kažu, ludom radovanje. Sve to vežite za odredjeni rok, savetujem april, po pogućstvu, prvi.
Govorimo o gulašu, ne guraš ko kome stigne u stilu ja tebi, ti duplo meni.
Oguljen krompir, ne narod, aplaudiraće ako mu za dezert ponudite 1% crkavice, što će se odlično uklopiti sa povećanjem cena 40-60%
Skrećem pažnju, umereno dodajte začine, poreze i ostale namete, da ne dodje do eksplozije...  Znam, vama neće biti ništa, dogovorićete se, ali to će baciti na vas pogrešan utisak da nite dobar kuvar.
Prijatno...što reče Domaćica
DVOR i Parovi
2011/02/18,09:31
Dvor
Nacija se uzbudila!!
Dešava se nešto strašno!!
Trpeli smo nemaštinu, štrajkove, male plate, narkomane, pobune onih drugačijih od nas… Trpeli smo u stilu ništa nas ne može iznenaditi… Mislila sam jača sam od svih.
Ali…
Kako se izboriti sa tragedijom koja nam preti??
Kako, pitam ja vas??
U svim dnevnim novostima na naslovnim stranama udarna vest!!!
Avaj, aj, maj… Ma, nije maj, nego u sred februara kad mu vreme nije…
Hoće da ukinu Dvor I Parove.
Pitam ja sad vas, kako ukinuti dvor kad  su se tek razbaškarili da nas zabave?? Kako  smaknuti parove, pa čovek je društveno biće, da ne kažem, svako traži svoju polovinu jabuke. Sad možda je neka polovina crvljiva, ali jabuka je jabuka.
Nema veze što su nam deca na ulici umesto u školi. Kome je važno što kod doktora čekaš  nekoliko meseci, ako ti baš nije neko zabio sekiru u glavu. Baš se lepo osećam dok štrajkuju policajci. To što neki nemaju plate po godinu dana, I što  pred svaki ulazak u samoposlugu treba da uzmem umesto korpe  sedative i nije neka vest.
Povikala bih : Hleba i igara, ali bojim se da me neko ne  gadja bajatom veknom  koju je kupio u doba Jure dok je hleb imao neku pristojnu cenu…


AnaM novinarka buduća
2011/02/17,12:58

Novinarka
Rešila ja da postanem novinar. Mlogo mi se dopada to zanimanje. Putuješ po svetu,  blesiš koje kude I posle ti daju pare, a postaneš I slavam… Mnogo lepo.
Ako ništa ne vidiš da se dešava, nije tragedija, lepo prepišeš od onog ko je nešto video I čuo.
Lepo to i raduio Mileva, sve saznaš iz prve ruke, a nema veze ako nije iz prve…
Nisam  mogla da se opredelim za  koje novine da radim, pa sam svima poslala isti članak, a posle ću da se opredelim.
Mlogo poštovani, I poštovanke odrednice novina,
REvo da vi se javim sa nekoliko reči I  urnebes vesti, pa vi to objavite, nemorlno na prvu stranu, tamo idu dosadne vesti, nago na onu što narod čita, gde su čituljei oglasi.
Elem jutros na pijaci sve po starom, samo cene po novom, da ne kažu da ne napredujemo, a kako napredujemo sve me stomak zaboleo… I u prodavnice one što se sve isto zovu, šećer,  slatko da ti presedne, srećom svi sad kupuju keks, pa ne treba šećer. Ponudiš keks, je rod sex slaba vajda, neuhranjen narod pa ne ume… kažu treba neka igra pre rke koke, ali ja ne znam ni kolo, ove modern što se guraš u mraku a nešto tandrče rok rok, kao grok grok… u sav glas mi ne leže,obavezno me neko gurne I nagazi..
U  mom bližem I širem okruženju, novosti koliko voliš,Komšinica sa petog sprata isprebijala onu iz prizemlja što ne zatvara vrata lifta, a ova se  opravdava da zatvara, ali se zaglavljuje sa njenim mužem. Sad ko se kome zaglavio neznam, ali vi to sredite da bude svetski…
Ona komšinica što  se nikom ne javlja dobila tablice, broj 99 DA, pa sad svi pitaju može li jevtinije I da li misli na EU ili dinare…
Biće još vesti, nabavila sam neku kafu koja ništa ne valja, pa ću da pozovem goste, dok se ne istroši, kafa, ne gosti…
Eto toliko, a vi pare pošaljite na moju adresu, to mi je mometalno važnije od  objavljivanjajer se novčanik totalno ispostio.
Ako mi se ne dopadne da budem novinarka, tražiću neko drugo zanimanje.
I da se razumemo, ja oću da budem novinarka što piše, a ne ona što drži kiosk s novinu, veća plata
Ajd u zdravlje
Vita jela  visok broj, šalji pare u odgovor


AnaM Pisac
 

Valentinovo AnaM
2011/02/14,10:35

 

Dan zaljubljenih
Valentinovo ili sveti Trifun, kako ko voli.
Ja bih se opredelila za Valentinovo, romantiku,  zvezdice,  mesec i ostale tandrmoljice na nebu, ili  cvetići, lale, leptirići, travica…
Kad razmislim, nije ni taj  Trifun, zaštitnik vinara loš. Vince, može i neko  prasence,  salatica… nije  za bacanje.
Ko voli može i da kombinuje -  večerica, kamin, sveće, zaljubljeno gugutanje…
Sećam se prošle godine i mojih sličnih razmišljanja…
Onda je došao ON sa predlogom za Dan zaljubljenih
-Ići ćemo  u vikendicu na planini, skijaćemo, uvečer  pucketanje vatre iz kamina i rećiću ti nešto važno…
Romantičan dan je počeo sa nekim krrr… krrr… u kolima koja nisu htela da upale jer ne vole  sneg, led I ostale lepote zime. Blizu podneva su se ipak predala, uz pomoć nekih  žica, i automobila koji je  zaljubljeno gledao naša kola I dao svoju krv, to jest, struju našoj krntiji da krene.
Put je dobro prošao, samo nam je neki policaj održao bukvicu i uzeo neke bodove za gume koje su letnje. Ne znam kako mogu da  u sred zime  budu  letnje, ali on je to objašnjavao nekim  nerazumljivim jezikom.  Za bodove nisam  žalila ( muška strana je eksplodirala) ali me duša boli za 5ooo koje je uzeo ( mogla sam da kupim one crne visoke čizmice)
Od skijanja nije bilo ništa jer  nismo poneli naše skije, a u vikendici nije bilo  ništa sem sanki…
Ni sankanje nije loše, mislila sam sve dok  nisam shvatila da I one traže  komandiranje.  Kako muški vole da drže dizgine, a sanke  ih nisu imale, zabili smo se u jedan divan bor koji bi lepo izgledao okićen  za Božić, Novu godinu… Bor nas je  mrko dočekao, zasuo snegom  koji je bio zaledjen na njegovim iglicama, meni napravio čvorugu I definitivno završio sa našim skijanjem slomivši sanke.
Nema veze…sad idila uz kamin.
Ne znam kako su  se grejali u srednjem veku uz kamin. Na slikama su svi nasmejani. Nagla sam  se prema vatrici koja se razbuktala već posle dva sata . Ruke su mi se pržile, a ono mesto koje pristojan svet zove produžetak ledja, a svi ostali d… se zaledilo…
Drmnula sam čašu vima na eks ne primećujući da  je ostatak  od ko zna kad I  da se pretvorilo u odlično sirće…
Nećemo diskutovati o tome ko je zaboravio da ponese hranu I umesto nje poneo pecački pribor I da je najbliži restoran  bio 20km.
Romantika je romantika… rekoh ja navukoh preko ćebeta I zavesu da se ugrejem… i  šta li će biti ove godine???
SRETNO VAM VALENTINOVO
…a da ne zaboravim, ono što mi je rekao…ono važno…
Ja sam mislila, ženske će znati šta, za muške baš me briga, a on reče
-Eureka, pozvao me Žika  na Jezero  na pecanje …
Šta da vam kažem, možete da proverite, još je živ… nisam  ga pridavila…

-
AnaM ne kuva
2011/01/26,11:31
On kuva
Povela se neka  diskusija  kako ko kuva, ko je bolji kuvar, recepti… Priznajem, nisam  ljubitelj  te veštine, ali pored mene niko nije umro od gladi, a ni pojeo nešto loše… osim kad mi zagori.... ili jelo ili ja...
Čujem , iz  kuhinje naravno, muški glas kako  objašnjava neki recept,  na kraju rečenicu: Ja spremam šarana, AnaM nije neka kuvarica.
Zajapurena  ulazim  u sobu punu prijatelja i zatičem ga kako sav blažen priča o receptu za  spremanje šarana na njegov način. Zinuh da nešto kažem, ali me on tako srećno pogleda, da sam ućutala…
A kako to izgleda u praksi…
Šarana ja kupujem jer  on ne voli da se muva  po ribarnicama, a  kad upeca nešto  to pokloni prijateljima. Donosim ga kući, gde šarana stručno pregledaju  da li su mu bistre oči, kakve su škrge,  da nije  slučajno mastan…  Položim taj ispit, i  On nastavi da sprema
-Dodaj mi  neku šerpu… gde je krpa…  da li si  upalila pećnicu… dodaj mi viljušku, ne tu, onu drugu… (imamo million viljušaka, koja li je ona druga?)
Bežim i uzimam novine…
Tras-bum… i  urlik…
-Prosulo  se ulje …
Neko bezobrazno ulje samo se prosipa gde ne treba.
Ulećem u kuhinju,  izvodim piruetu na kojoj  bi mi pozavidela i prvakinja  sveta u umetničkom klizanju. Hvatam se za  policu… klizim i dalje jer se niz nju  sliva  gusta žuta masa maslinovog ulja…
-Pazi, da se ne oklizneš… stiže prekasno. Sedim u  onoj  mešavini  projnog i pšeničnog brašna koje je završilo na mojim farmerkama umesto na šaranu…
Dva sata čistim, za to vreme on rešava križaljku
-Da li je gotovo?
-Jeste, brišem znoj…
Šaran je najzad u rerni.
- 45 minuta sa jedne strane, 45, sa druge, pada naredjenje.
Gledam na sat,  spremam prilog, ribetini  i pazim  da  ne zagori ili ostane presna.
--Jesi li je okrenula?
-Jesam, umilno se smeškam…
Ona ribetina kao omanji morski pas, isprskala celu rernu, zasmrdela  kuću, ali najzad je  bila gotova.
-Izvadi je  iz rerne, to možeš i sama, samo da  pročitam rezultate  tenisa.
Postavljam sto, iznosim  pribor za jelo, čaše, vino,  hleb…
On dolazi, kritički gleda  šarana i osmeh…
-Šta bi ti bez mene, nikad ne bi jela ribu…
Misao AnaM
2011/01/17,09:07
Misao
Misli…  vode nas  u neosvojene  krajeve,  poklanjaju ono što se ne usudjujemo ni  u snovima  da poželimo.
Dovoljna je samo jedna, jedna jedina  misao.  Crvić počne da radi,  izaziva drugu,  treću,  daje ideje, stvara dela.
Ne može postojati  knjiga bez  nečijih misli,  vasionski brod,  podmornica,  ni obična pegla,  bez  misli.
Zatvaram oči,  misli me  vode… daleko… daleko…  zastanem i  jedna misao me zarobi.  Pretvara se u san… san da si opet tu , da je sve kao nekad.
Ne dirajte moje misli,  one su deo mene,  one su ja
AnaM u policiji
2011/01/15,17:38

AnaM u policiji, sabajle…


Zora… Sad očekujete romantično sunašce, vetar koji ćarlija, miris sećanja, tragove sna...
Nije bilo tako.
Jutro je osvanulo odvratno maglovito, hladno, zimsko, onako baš antipatično.
Vetra nije bilo, naravno, jer  bi odneo maglu.
 Zima je  bila, jer neugodne stvari se uvek rade po  groznom vremenu.
Dosta davljenja sa uvertirom.


Istekla mi dozvola vozačka.  Setila se baš da nadje datum.  Novi propisi stupili na snagu  odmah posle dočeka Nove godine.  Nije važno, sad ću ja to  časkom da uradim.
 Policija,  i ja hrabro udjem zverajući gde je ona kutijica  iz koje uzmeš broj, pa sedneš i čekaš.
Izgleda da je to prevazidjeno, šta ću, nauka  napreduje.  Stanem ti ja u red i brojim.  Ispred mene  osam ljudi (moraću na lotu da igram taj broj) I čekam... čekam...  još uvek čekam...
Svi se okupili oko  šaltera, a iza njega ženska  glava telefonira. Ranije si mogao da gurneš glavu i da se prodereš, sad mala rupica, jedva okom da gvirneš...
Još uvek čekam,  prolazi prvi sat, napredujem, sad  je samo osam ispred mene, ali je  dotična šalteruša se izgleda pomirila sa momkom,  jer  je počela da guguče na telefon...
Na istom šalteru primaju  lične karte, pasoše,  izdaju sretnicima te iste papiriče,  slikaju... i mire se sa momkom.
Ovo ipak nije Rat i mir, pa da nastavim preskačući  zgodice iz reda, kao, mladi su  nevaspitani  i raspušteni, matori  samo  zakeraju  i guraju se, svako može da kaže da je trudan pa da ide preko reda, ako ne možeš da čekaš, a ti idi kući pa lezi...a bilo je i oštrijih, poslaću mejl gradionačelniku, lako je njima da nas zajeb... sa tolikim platama, u političare idu najnesposobniji zato nam tako i ide...
Kad se pomirila išlo je brže. Udjoh najzad i ja,  već,  posle tri sata čekanja.
Sedoh ja onako na ivicu stolice, da je nešto ne uvredim, pa da me vrati... Nije vredelo, odmah sam videla da sam nešto grešna, prvo  sam izgrdjena kakvo  mi je to prezime da pošten čovek ne može da ga napiše (  što jes, jes, tri puta sam morala da joj spelujem).   Sa papirima sam joj doskočila, sve sam imala i kopije, i overe, ali slikanje...
Sedoh ja u neku komoricu, i sad će da me slika. Ja se malo onako nasmeših da ne budem kao kreten na slici, ali  nije mi dala, nisam mogla ni kosu da popravim da ne leti po kancelariji, o ogledalu i da ne pričam. Ništa  tešim se ja  da i onako pričaju da su na dokumentima iz Srbije sve  neke rugobe, pa što i ja da otskačem od ostalih...  

Očito nisam umela da sednem na stolicu, jer me je dva puta opomenula da sednem, verovatno sam bila previsoka za onu rupicu iza koje je digitalna kamera...  I tad  se seti onaj brljivko da je pozove  te ti ona udari u plač... Šta da kažem, nagrdi me da nisam mirna jer sam valjda prsnula u smeh setivši se čarli Čaplina  i njegovog slikanja...
Sve u svemu, vozim sad  mesec dana na papirče... dok stigne dozvola, verovatno sa  Sev pola kad toliko putuje. Inače, policaj koji me je zaustavio  gleda ono papirče, gleda, pa pita gde mi je slika. Njega  nisu još obavestili o novim dozvolama...
Kad sam izašla iz policije sunce nekako mutnjikavo, , nije bilo srećno što me vidi, to može samo u pesmama, a zna se kakav sam ja pesnik, nego zima, pa počelo da propada  negde tamo iza... valjda da spava, kao što spavaju i odgovorni za  nove vozačke...

AnaM se oblači
2011/01/05,18:45


Ura.
 Danas  važna  vest na TV, otvara se  Armani u Beogradu.
 Ja mislila da je već  otvoren.  Ili je vest bajata, ili moj TV pobrljavio pa preskače.
Zbogom  Kinezi,  buvljak...

  Odoh ja  kod Armanija da kupim pristojne krpice.
Moja  prijateljica   bila.

Na sva pitanja  samo odmahuje  glavom.  Na pitanje šta je sve kupila,   skrenu razgovor i pokaza mi jedan prst.

Ne znam šta joj to znači???

AnaM u praznične dane
2011/01/03,17:09

Prvi dan posle praznika

Jutro.
 Čarlija vetrić,  viori snežić,  maglica  se uvija… i ostale tandrmoljaste, romantične prirodne  pojave.
Krenem  ja po toj romantičnoj  postprazničnoj lepoti u prodavnicu po hleb.  Šta da se radi, onaj hleb od pet dana mi dosadio..
Provirim  kroz prozor,  nataknem na sebe pola ormara,  debeli je minus…  i veselo pevušeći  ( ma nije, grdila sam  što je led pa sam  skoro poljubila  crnu zemljicu).
Ništa  mi ne može pokvariti raspoloženje.  Niko nije radio za praznike, pa  se oprašta to malo klizavice…
E šipak… ipak je neko radio
Političari i oni koji nam kroje kapu.
Možda I nisu radili, nego sve to rešili ranije, kao muzičari pa  samo puštaju pesmu,  po pesmu.
Nije da zakeram, ali ove mi se pesme nisu baš dopale…
Udjem u samoposlugu, a ono narod trči.  Pomislih prvo neki nagradni maraton.   S jedne strane trče one Maxuše sa papirima I menjaju cene,  a sa druge strane naivni potrošači jure pre njih na rafove sa  još ne promenjenim cenama.
Naivci…
Kad dodješ na kasu,  oni već ubacili cene u  svoje kompiće…  džaba si trčao…
Nešto mi  nije jasan ovaj zakon o zaštiti potrošača,  jer I ranije je bilo, cena na artiklu je jedino  važeća…
Tako po novom zakonu,  baš me lepo zaštitiše,  dobro sam imala karticu, inače bi mi pola korpe  oduzeli…  dogurah I ja do kase.
Romantična novogodišnja šetnja,  po snežiću,  veselim pahuljicama  i  dečici  koja mašu  ručicama, završila  je  u stanu kad sam pogledala račun,  otkucala mi tri artikla koje uopšte nisam kupila.
Nešto  nije post u mom stilu,  vaj,  aj,  dočekaću maj…


Biće bolje, a što se tiče poskupljenja, uvežbali smo to više puta. Ovo mu sad dodje kao ispit...nadam se završni...

Sretna vam  Nova godina,
 svima koji zalutate na moj blog,
 I onima drugima koji su mudri pa ne zalaze kod mene…

AnaM i Tatarin
2010/12/28,21:24

Vidim da je ovde pod obavezno da se ostavi neki recept, pa pošto AnaM I nije neka  kuvarica, nego samo šta može na brzinu, preporučujem za Novu godinu ovako nešto

Tartar biftek


Kažu da je ovo jelo nastalo na neobičan način
Priča  je o jahanju,  mesečini,  noći,  zvezdama, i ostalim tandar-broć romantičnim efektima.  Zamišljam  Tatarina kako juri kroz stepu,  a gladan.
Nije bilo mikrotalasnih pećnica, električnih i plinskih šporeta,  još manje frižidera, a čovek gladan. I  morao je da se snadje. 

Upade ti moj Tatarin u neko selo,  lupi bika u čelo, i iseče biftek...

Naravno ni oni nisu mutavi, pojuriše ti mog Tatarina, a on  biftek pod sedlo, pa  juriš pešadija... pobeže iz sela, a za njim potera...
Juri on tako juri, pazi da ne ispadne biftek  ispod sedla, nigde mikrotalasne peći, oznojio se Tatarin, ali i konj. 

Zna se konj je najvažniji.  Skide on sedlo, pogleda biftek, onako gladan  zagriznu u  meso. Meso se trljalo o sedlo, izmlelo..i  nije loše...Smaza  biftek dok si reko piksla...


Tartat biftek


Pretpostavljam da nemate konja i sedlo, u kuhinji,  pa umesto orginalnog konjskog znoja, moraćete dodati začine


Mleveni biftek 500gr
2kk kapra
2kk seckanog crnog luka
1kk peršuna
3kk maslinovog ulja
Mrvičak tabasco sosa
1kkWorcesterschire sos
2kk senfa 1jaje
Malo soli


Sve to dobro izmešati da se sjedini , ostaviti u frižideru, pola sata i servirati kao namaz na prepečen hleb
Ko voli, nek izvoli
Što reče Domaćica, prijatno...
Ja lično ću da jedem nešto pečeno...

Divlja strast AnaM
2010/12/24,10:50
U mom životu sve je rutina.
Od ranog jutra jurim  po nekom planu. Sve se uvek zna u napred. Nije loše, ali pomalo je i dosadno.
Sedim u busu i čitam  Blic. Privlači mi pažnju članak: pojačati strasti u krevetu. Nije loše.
Dolazim kući, tuširam se  koristeći novu penu divnog mirisa. Utrljavam u telo mirisnu kremu, i polivam se bočicom onog  finog francuskog parfema koji čuvam za posebne prilike.
Kolebam se izmedju prozirne spavaćice i  provokativne  haljine. Haljina pobedjuje
Sveće na stolu,
Šampanj
On dolazi umoran sa posla
Sad će da se oduševi...
Otvara vrata i nešto viče... ne čujem ga od  umilne muzike
Tras-bum. Očito ne vidi moju dekoraciju i sapliće se preko stolice.
-Šta ima za večeru?
Provokativno šapućem
-Ja!
Zbunjeno  ulazi u sobu, sveće trepere, i ja mu se bacam u naručje.
Greška, pune su mu ruke nekih torbetina, kesa. Prekasno sam se setila da sam kazala da svrati u samoposlugu.
Još uvek zbunjen, prilazi stolu  i otvara šampanjac.
-Jesam li nešto zaboravio??
šapućem mu
-Želim te...
To je bilo dovoljno.
Zagrlio me je, i onda je počela strasna noć...
U isti čas kje zazvonio mobilni i fiksni. Bacili smo se na telefone kao da nam zavisi život od toga. Sveća se prevrnula, ja sam povukla stoljnjak  i penušavo vino se razlilo po  stolu, podu, tepihu...
Posle pola sata skupljanja loma, on je frknuo nosem i pitao
-Šta to smrdi?
Uvredjeno sam odgovorila,
-Parfem koji si mi poklonio...
Pogledali smo se, hrana, sveće, prigušeno svetlo, mi na podu, i počeli smo da se smejemo...
Dalje...cenzurisano.., ne mora  baš sve da se kaže...
AnaM čeka NOVU
2010/12/21,20:40
 
Vreme prolazi, ali kao da je za praznike uvek isto.
Ovo je jedan od mojih prvih postova. Promenilo se tako mnogo, a  možda i nije
Prosudite...
21.12.2006
 
PRIPREME NOVOGODISNJE
 

Počelo je počelo....euforija praznika raste, neki se raduju ,neki i ne baš previše...sve je relativno... Biće, kako će biti...

Ove godine  sve je kako treba, možda se  čak i sneg održi.

A pripreme za Veliku noć? Ma, postoji tu svašta što se ne vidi na prvi pogled, a treba složiti sve kockice, jer da vam otkrijem tajnu: posle dočeka dolaze ponovo oni naši stari , monotoni dani, pa ako se pokliznemo u toj noći...hmmm,... mogli bi biti i drugačiji....
Ali,idemo na te različite  pripreme...

DECA se raduju poklonima, iščekuju nešto veliko i lepo, nešto novo, maštaju o igračkama, igricama..jurnjavi po snegu...

DOBAR DOMAĆIN -već je obezbedio prase, biće sarmice, gibanice,torte...kum će doneti domaću lozu iz sela, vino, pivo je tu, može vec i da počne....

DOMAĆICA -Kad bi samo jedne godine preskočili tu"divnu noć", stvarno se opustili i odmorili, bez spremanja kuće, bez nepozvanih gostiju, gibanice i sarmice.Samo jednom!

GASTARBAJTER-Ove godine idem kući, svojoj domovini, bar na kratko, za katolički božić, da osetim miris rodne grude...ako ne prevagne neka pikantna Nemica ili dugonoga Švedjanka

LJUBAVNIK-Draga, znaš dežuram cele noći,... ali tačno u ponoć kad se skazaljke poklope  biću u mislima sa tobom, dogodine,  putujemo sedam dana na skijanje....sigurno...

LJUBAVNICA-Dragi, cele noći, biću u mislima sa tobom, kad se skazaljke poklope u ponoć poslaću ti poljubac....možda navratim do prijateljice, na kratko, dolazi joj društvo, pa da joj se nadjem,...ne, ne poznajes nikoga...

JEDNA OD DAMA-Oh, ove godine idemo na krstarenje! Skijanje?...to je tako dosadno...a u skijaškoj opremi ne mogu pokazati moje nove silikone!

BIZISMEN-Ako podjemo na taj put sa Vladom , sklopiću onaj posao, moja žena je ceo dan na skijaškoj stazi, Vlada za barom, mogao bi da "povredim" zglob, a Vladina žena...to bi mogao da bude bas uspešan početak godine...

A, JA?

Ja želim jelku okićenu, sa milion svećica, ispod njenih grana gomilu paketića, sa imenima svih koje volim, a zapakovani: radost, veselje, smeh, zdravlje. U ponoć kad se poklope skazaljke, želim da su sva lica nasmejana, da nigde ne bude nesreće, da svi, baš svi, osete ljubav, mir, spokojstvo, sreću i da se to produži na celu godinu, kod tebe, kod mene, kod svih znanih i ne znanih i želim da im poželim

Srecan Božić i Novu Godinu

AnaM

«Prethodni   1 2 3 ... 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 ... 33 34 35  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu