« Beladona se vratila | Main | AnaM gleda Mikelandjela »
TRAŽENJE
Prvi nastavak
1.*
Znate onaj osećaj potpune sreće?
Trenutak kad bi zagrlili ceo svet?
Da li je moguće da sam toliko srećna?
Ne, ja samo sanjam i sad ću se probuditi, sve će nestati... niko ne može da bude toliko srećan, Bogovi ne mogu sve dati jednoj osobi.... a kad bi i dali... čime sam ih zadužila da to budem baš ja??? Sad ću zatvoriti oči i onda ću ih brzo, brzo otvoriti.
Ne, to nije san. Da je san želela bih da se nikad iz njega ne probudim.
1***
Sedim u stolici. Gledam negde, ne vidim ništa. Možda nemam ni misli... samo tako sedim, prozor je otvoren, proleće stidljivo proviruje kroz grane šlive pred mojim prozorom. Hoće li uskoro da procveta? Možda će se prvo zazeleneti stablo koje se vidi kad se nagnem prema držaču stolice.
Nebo.
Tako je plavo. Nema ni oblačka na njemu. Volim oblake. Volim kad jure nebom, potsećaju me na konje u trku, na decu u igri, na brod u buri. Uvek zamišljam da letim, mahnem rukama, i postajem laka, lagana, kao ptica, i letim letim daleko, daleko do mora, do plaža, letim nad planine, do samog vrha, dotaknem večiti sneg, zagnjurim lice i ohladim vrelo čelo.
Danas nema nikoga. Ne zvoni telefon. Svi imaju neke obaveze, neki posao, osećam se tako sama, kao da sam jedini čovek na svetu. Samo ja ništa ne moram, imam sve vreme ovog sveta. Sve vreme? A šta da radim sa njim?
Mogu da gledam TV, sve filmove znam već napamet. Da čitam neku knjigu? Nikad ne možeš da pročitaš sve, ali kao da ih sve znam. Bezvoljno uzimam jednu, pa drugu, čitam samo odredjene stranice, po drugi, treći, stoti put, kao da samo tu mogu da nadjem nešto što tražim, a ne znam šta. Da nešto pletem? Zašto? Nikad neću to obući. Možda da pletem za nekog drugog? Nekom poklon? Od mene niko ništa ne očekuje, ja više nikom nisam potrebna.
Ponekad poželim da samo još jednom osetim da me neko voli, zbog mene, samo zbog mene, poželim da sam nekom neophodna, da baš mene voli najviše na svetu.
Sati prolaze, neki put jure, ponekad dan kao da nikad neće završiti. Još malo će noć, zavući ću se u krevet, i zaspati. San je jos jedino što je ostalo isto posle onog dana. Ne neću da mislim o tome, brzo, brzo, telefon, brzo ću nekog da pozovem, samo da ne mislim o tom danu.
-Cao, Ana ovde. Šta radiš? Oh, izvini u gužvi si. Ne, ništa mi ne treba, samo sam mislila, ako si slobodna da malo pričamo. Važi. Drugi put.
Sirotica, uvek je u gužvi, sad joj dolaze još i gosti , ostaće nekoliko dana, naradiće se.
-Cao, Ana ovde, samo da te pitam da li imaš vremena za priču? Ne, ništa ne trebam. Dooobro, čućemo se.
Danas nemam sreće, svi su u nekoj žurbi. Osećam neku dosadu u sebi, kao neka zmija se privlači, sve je bliže, panika me hvata. Kad bi se bilo ko javio, bilo ko, makar neko da pogrešno okrene broj telefona. Niko.
Kompjuter stoji u uglu sobe. Ne znam ništa da radim sa njim. Dobila sam slobodan pristup njemu, onog dana.
Igrice?
Zašto da ne.
Pritišćem dugmence, nešto tandrče, pali se. Čekaj sad treba ovde da se pritisne, šta li mu je to? Nema veze... evo ga... bravo Ana. Uf...ova mi je igrica dosadna, i ova, možda ova?? Ovu ću. Treba da mišem pritisnem desno?
Nije.
Izgleda levo treba.
Ura.. .uspela sam.
Dva sata igram, nikako da dodjem do nekog kraja. Imaju li ove igrice uopšte kraj, ili ću ceo život da skakućem iz nivoa u nivo. A da pritisnem ovde? Auuuuu.... šta sam sad uradila? Juri kao ludo. Frrrrr.... igra je gotova.
Kako gotova?
Šta sad da radim?
Može li ponovo?
Vidi kaže da napišem svoje ime. Svašta, šta će mu moje ime? Da napišem? Dobro. Baš je zanimljivo. Sad juri brže. Sad ne mogu kao malo pre da dodjem do sedmog nivoa, već na trećem kaže igra je gotova. Opet traži ime. Zar je zaboravio da sam ja Ana? A da napišem neko drugo ime, pa kao kobojagi igram sa tim drugim, pa ko će biti bolji? Baš je zanimljivo.
Dani prolaze. Već mi je pomalo dosadno da igram sama sa sobom. Sat, dva, ali stalno je isto.
Zvrrrrrrrrr....
Guram stolicu ka vratima, otvaram.
-Zdravo Aco, zvala sam te da mi doneseš neku drugu igricu, ova je mnogo dosadna.
-Ana, imam gomilu igrica, sad ćemo sve instalirati, neka će ti se sigurno dopasti.
-Neću ovo sa zmijama, briši je odmah, gadi mi se.
-Zašto nećeš, interesantno je i možeš da menjaš brzinu.
-Imaš li ti nešto drugo? Volim one loptice što skakuću.. i...
-A što ne ideš na internet?
-Na internet? Kako? Šta se tamo radi?
-Kako šta se radi? Šta hoćeš? Šta bi ti volela?
-Pa, ne znam šta ima?
-Ima sve. Izabereš šta hoćeš, i onda to gledaš, radiš, tražiš podatke koji ti trebaju.
-Ne razumem te. Objasni mi tačno šta mogu da dobijem kad se uključim na internet?
-Sve šta ti treba. Pitaj me ako ti nešto treba, sve ću ti objasniti. Videćeš, lako je. Samo mi zvrcni, ili lupi u zid, doleteću odmah. Vidiš ovako se uključuješ, a ovako isključuješ, sad imaš ceo svet na dlanu, napred. Odoh ja, čujemo se.
Šta sad da radim? Doooobro, uključila sam se, i šta sad?? Da ga zovem, rekao je da sve može da se radi. Jarca mu pečenog, šta li mu je to sve? Kaže šta god poželim, hmmm... pa ne znam, ja bih da imam neko uputstvo da pročitam.... sad ću da pritisnem ovde, pa ovde.... ijaaaoooo... šta sam sad uradila? Sve je nestalo. Sad ću ja lepo da izgasim, pa da ponovo upalim, da vidim šta će se desiti.
Ijaaaooo, evo ga, kao da ništa nisam zabrljala. Sad ću sve da ostavim, pa ću nekog, onako izdaleka da pitam šta se radi na internetu.
-Halo, Ana ovde, da li ti je tu sin? Da, da nešto bih ga pitala. Damijane, šta može da se radi na internetu? Kažeš sve. A šta ti je to? Aha, šta god poželim. Hvala.
-Halo, Ana ovde, ti si Zorane? Htela sam da te pitam nešto za internet, da čula sam da si stalno na njemu, jedva sam vas dobila. Šta da li imam? Šta ti je to? ADSL? pa ne znam da li imam to, kako izgleda? Šta kablovsko? Imam kablovsku televiziju, ali nije neki program, a, misliš kablovski internet uključen? Ja stvarno ne znam šta me pitaš, izvini, žurim, pričaćemo drugi put.
Šta li me to pitaju? Pojma nema šta da im odgovorim. Kako svi znaju nešto o čemu ja nemam pojma? Idem ja sama, pa šta bude, bude. Ako sam mogla da uradim u životu milion stvari, sigurno ću se nekako iskobeljati i sa tim internetom.
Posle tri dana.
-Aco, pomagaj, sve se ukočilo, ne mrda, neće da se ugasi, ustvari ugasim ja, ali se opet samo upali. Dodji, ljubim te.
Sve mi je živce pokidao taj kompjuter, ali da mi je dosadno, nije, nema kad, stalno se nešto dešava. Popela sam se na glavu svima i poznatim i nepoznatim. Pošteno da kažem, nisu mi mnogo pomogli, kad nešto pitam samo smandrljaju neki odgovor na brzinu, ne daju mi ni da zapišem pošteno, kažu neki CTRL, copy i jos nešto i to je to. Neću više ni da pitam, ispadoh zadnja glupača, a oni sve sam genijalac do genijalca. Što reče narod: u se i u svoje kljuse. Nigde ne žurim, pa dokle stignem. Nepismena sam, osećaj je grozan.
Pronadjoh neke pretraživače. Oni su mi malkice olakšali, ali i iskomplikovali. Ono www. je glavno, posle ide lako. Lupim to, pa onda šta me interesuje, neki put nešto dobijem, neki put ne. Ovaj pretraživač mi se dopao GOOGLE, taj ima svašta. Vidi i vreme, u Chikagu kiša, baš me briga što tamo pada kiša. Šta sad da tražim? Da otkucam svoje ime, šta li će se desiti?
Šta Ana ima ... kao da i nemam svoje ime same Ane.
Word. Šta li je sad to? Tu može svašta da se piše, folder, aha, tu može da se strpa ono šta sam napisala, jos jedan folder, pa još jedan, pa još jedan... a šta će mi toliki folderi, i šta uopšte da stavim u njih? Kako ću znati šta je u kojem? Da ja to lepo sve napišem u neku svesku, pa onda tražim šta mi treba . Tako ću, obeležiću svesku po stranicama, pa ću onda za svaki folder imati jednu stranicu, sigurno se to tako radi.
Nastaviće se...
Komentari
Tako smo svi počinjali na netu...manje više. Čekam nastavak
Sanjarenje,
Napisano je... samo da ne dosadim odmah, biće na kašičicu:)
Moram neki post normalan da napišem, ali nema Jovana da mi da ideje:)
Tu je i Jovan, daće ti ideje, ne brini...evo, samo što nije došao!
svaki je početak težak. pa još uvijen u oblandu potpunog nepoznavanja...
ali, koliko vidim, dobro si naučila. bar što se korišćenja neta u pametne svrhe-blogovanje tiče
Prijatno!
Sanjarenje,
Kad ti kažeš:)čekaću Jovana i njjegove ideje:))
Domaćice,
da si me sad samo videla kad se sve zaglavilo:)))
Ovaj sam roman napisala proletos, vidi se po opisu prirode, ali mi se nije čekalo proleće:))
Јес ти негде близу мене, па си ме описала и турила у ту књигу, хе, хе... Скоро као да јеси. Много добро, Анамко! Поздрављам те и чекам наставак.***
pricalica
Nadam se da nisam tebe opisala, jer te nisam poznavala tada:)
Više liči na mene i moje komp-muke:)))
Talase,
Ti si vidovit genije!!!!
Kako si pogodio da sam se namučila sa tim copy-paste, svaki put se zalepio ceo roman:)
Onda sam brisala, ali nikako da se poterefi deo koji hoću:))))
ufff... uf...
Ucio sam kod nase gatare.
:))
Ja sam samo preveo po naski, a stvarno treba paziti. Moze se veoma lose proci.
Evo farbam ideju,bila je bez boje i nevidljiva,javiću se ..a koju bi farbicu..pozdravljam vas ...
Talas... vidim:)))
Jovan s.s.
Volim zelenu farbicu:)))
mandrak72
Lakše mi je bilo napisati knjigu, nego copy-paste:)))
"Znate onaj osećaj potpune sreće?
Trenutak kad bi zagrlili ceo svet?"
Anam, znam.
Odzivela sam taj trenutak i zelim od srca da ga svako odzivi.
"San je jos jedino što je ostalo isto posle onog dana"
Sa svim ostalim se mucim i sada kada mi nema mog prvenca sina.
Zovem ga po pedeset puta i na kraju mi kaze "ne diraj nista ja cu kad dodjem kuci"
Od celog zanimljivog posta, meni ovo upade u oci:
"Ponekad poželim da samo još jednom osetim da me neko voli, zbog mene, samo zbog mene, poželim da sam nekom neophodna, da baš mene voli najviše na svetu."
Zelim i ja.
A sto se ucenja tice, Bog zna kad sam naucila. Ni ne secam se. Izgleda sad ove nove generacije "moraju" da znaju da barataju sa ovakvim stvarcicama. Tata je bio pisac, pa sam kontakt sa kompijuterom imala odavno.
A, to i tako nije bitno.
Pozdravljam te AnaM
***
Saznado zašto me ne..voliš,ja prezorio,ništa zelenog u meni,da ofarbicam kosu da bar nešto moje voliš.Samo mi duga kosa,moraš me dugo voleti...dobro jutro..
Anam,šapnu mi sanjarenje da se ofarbam,mislim kosu..
:)))))
ja sam imala srece sto su mi svi prijatelji bili elektrasi :) tako da sam brzo naucila mnogo o racunarima... ja drugarici - koja je operisana od kompa - kazem : samo CITAJ, sve ti pise.... :))))
Ja sam se upravo vratio sa krstarenja Dunavom i Savom pa mi je krstarenje stalno na jeziku.
| « | Oktobar 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
