Mercedes-varijanta za Nastasiju,
Sedeli su u kafanici u Još banji.
On sa društvom , ona sa prijateljima koji su trebali da joj učine neku uslugu.
Volela je tu kafanicu, pijuckala kaficu, i htela ili ne, slušala razgovor za susednim stolom
On je bio pun sebe, doputovao punog novčanika, stalno ga je kao slučajno otvarao.
Ona nije volela takve tipove, ali…
Nastavila je posao zbog koga je došla.
Parkiralište ispred kafane za deset kamiona.
Ona nikad nije volela to glupo parkiranje. Kola su ostala na samom ulazu, malo nakrivo, pa ne malo…
Dreka
Piska
Psovke
-Šta urlaš, sad ću da pomerim kola
-Ko ti dade volan? To sigurno u Beogradu tako parkiraju.
-Some, položila sam baš u NPazaru, šta se dereš naesposobnjakoviću?
-Da nisi žensko, sad bi te izudarao.
-Da si muško, bio bi pristojan.
-Ti…ti.. ti da mi kažeš…
-Šta je šta si stao, da nećeš da me biješ? Stao si sa tim rashodovanim mercedesom koji ne može sigurno više od 10km na sat.
-Ti si bezobraznica, moj merdža rashodovanm, ti se i ne razumeš u kola, vidi šta voziš
-Ja šta vozim,vozim, ne bih se menjala sa tvojom krntijom
Bio je u pravu, ali ona to ne bi prizanala da je kolju. Reč po reč, opkladiše se u kafu ko će pre na vrh Kopaonika. Ona nikad nije vozila po snegu na Kopaonik, a izgleda ni on.
Njena kola su imala letnje gume.
Svi su govorili da je luda, a on još ludji… naravno kad se sretnu dve usijane glave.
Krenuli su, ona je za svaki slučaj ostavila srce u petama, a on, verovatno u novčaniku.
Na prvoj snežnoj krivini, lagano ga je prešla, jes, da se skoro strmeknula u neki bor, ali je bila prva.
Na drugoj krivini, baksuzi očistili sneg, valjda ga i usisali…trubeći ju je prešao.
He, he, sledeća krivina, ona misli da je načisto luda, a on sedi u snegu, maše joj da stane, zaneo se merdža, ljubim mu točkove.
Priznao je, samo njoj, ona je džentlmenski sačuvala njegov ponos, platio je svima ručak,
iako nisu ni išli do vrha.
Ona je sigurna da ne bi uspela, ali vredelo je izazvati ga…
Zaljubila sam se, smrtno, na prvi pogled.
Samo tako
Jednog trenutka sam bila mirna (koji li je to trenutak bio?), drugog već srce mi je lupalo u ritmu tam-tama.
Odmah sam ga poželela. Onaj osećaj da ga želim više od ičega, spoznanje da nikad neće biti moj, sve se kovitlalo u meni.
Kako je lep, poželjan, Gledam i druge oči ga žele.
Bio je lep dan. Izašla sam d prošetam na Savu…i…i… ugledala sam ga. Da mi ga je samo dodirnuti. Mogla bih se opružiti po njemu , ući sva u njega, protezati se kao mačka… Kad bi bio moj samo jedan dan, samo jedan sat…samo malo… kad bi mi se prepustio… joj, bolje ne, ko zna kako bi izgledao pet minuta posle, kad bi ga se ja dočepala.
Zamišljam nas u nekom drugom svetu, nas dvoje uživamo slobodni, kosa mi viori na vetru, dodirujem ga, noge igraju …
Ljubomorno gledam onu golišavicu što se vrti oko njega. E, devojko, neće biti moj, ali ni tvoj, sigurna sam.
Prilazi mu neki trbušasti čovek, zapuštene brade, neuredne kose, tog je zadnji put okupala babica kad se rodio.
Prilazi mu onako intimno, pipka ga. Hoću da pofantaziram od ljubomore.
Muškarac! Zar sa njim da ode?
Onaj prljavko otvori neku torbetinu, uze neke papire, piše.
E, nećeš vala, on je moj.
Prilazim im energično, prljavko me gleda preko stomačića pogledom, ova nema šanse.
Verovatno je u pravu, šta ja mogu da ponudim, veliko srce, dušu.
Kome to uopšte treba?
Moja ljubav, moja želja, moj san, ode sa prljavkom. Ko mi je kriv. Gde da se zatreskam u najnoviji model mercedesa sport cupe, koji košta tričavih 179 000 EU, ili možda ipak dinara?
AnaM baštovanka
Rešila ja da se bavim baštenskim poslovima, to jest da sadim cveće, za povrće nemam mesta, mali mi stan...
Na slikama to izgleda mnogo lepo.
Cveće, rascvetano, svih boja smeši se Suncu. Sa terase maše prolaznicima. Dve fotelje i baštenska stolica za ljuljanje(ima da je kupim, pa makar je stavila u špajz), pa stočić sa kafom koja se puši. Na terasama ima i zelene trave, da se oči valjda odmore, samo golf što ne igraš na njima.
Kako ja imam terasu na koju može da stane jedino Liliputanac, i to da se iskosi, još je mračna, šanse za baštu na „ vašoj terasi“ kako pišu časopisi, su ravne nuli.
Šta da se radi, rešila ja da posadim cvet u dnevnoj sobi.
Kupila mu saksiju, i neku glupu zemlju koja ne zadržava vodu, nego sve izlazi napolje i razliva se po parketu.
Otišla sam u Deltu da kupim lukovicu, da ne kaže cvet da se nisam trudila.
Zavirivala sam pola sata šta da mu turim gore, a šta dole. Nabila sam ga i sad čekam. Svaki dan gvirim, cveta ni od korova. Lažem, korov iznikao, neka travuljina izbija kao da imam u kući koze pa treba da brste.
Pet dana ga čekam, kao da je filmska zvezda, puštam mu i muziku, on ništa. Da je bar pustio jedan list, da me obraduje, briga njega. Čekam ga još dva dana, a onda kupujem cvet u cvećari i ima da ga zabodem u zemlju.
Ljubavno pismo, zadatak domaćice
Pisala sam danima, godinama, hiljade reči je pod mojim prstima jurilo.
Sad prvi put pišem tebi, mili.
Sećam se kad sam te prvi put ugledala, mislila sam kako je srećna ona koju voliš.
Dotaknuo si moju ruku i ja sam se zbunila, ja večita brbljuša, zanemila sam pred samo jednim tvojim pogledom.
Znam da postojiš, znam da ću te opet videti, uskoro.
Srce kuca u drugom ritmu, koraci su mi poletniji, oči blistaju. Da li si primetio kako je jutarnje rumenilo sjajnije nego ikada, kako zora šapuće lišću, vetar miluje brezu, kako je nežnost na mojim rukama.
Volela bih da ti kažem nešto što ti niko do sada nije rekao, da te poljubim kako te niko nije poljubio, volela bih da te dodirnem, makar i mislima.
Sad, kad znam da postojiš, više nikad neću biti spokojna. Bojaću se svega što bi moglo da nas razdvoji, i pljuska kiše, i brzih kola, i rikošet metka, i podivljlog psa, bojaću se svega što bi moglo da ti naudi, jer želim da sam zauvek pored tebe. Želim da zoru dočekam na tvojm jastuku, a sjajne zvezde, na uzglavlju tvoje ruke.
Ne umem da pišem ljubavna pisma, ovo je prvo koje sam nevešto pokušala, ali da znam, mogla bih kako da ti kažem ono što si ti znao pre mene, ono što nikome nisam rekla, znala bih da ti šapnem:
VOLIM TE
Daleko, daleko, preko sedam gora i sedam mora ( ih gde baš sedam?) neki seljak imao imanje.
Seljkak baš i nije se mnogo pretrzao radeći, i imanje propadalo, ma, koje propadalo, načisto otišlo do provalije.
Vidi on, katastrofa, svi se prave da ga ne poznaju, ode mast u propast. Reši on da se malo pozajmi. To malo je bilo da ima da vraća on i njegovih tri pokolenja, a nada se da će se pozajmiti, samo ako daju i za čukun unuče.
E, ali i ti znaju znanje, pa traže da on malo zategne kajš. Kažu
-Tvoje životinjke mnogo luksuzno žive
-Koji luksuz, jedu jednom na dan.
-Skitaju se, provode
-Nigde ne mrdaju, u kavezu su, ne mogu da odu ni do prvog komšije, a da mi date i vize kao bonitet, biću dobar.
-Koje vize, ćuti tu, imaš velike plate i penzije, 200 Eu ti dnevnice
-Ma koje dnevnice, to mi mesečni prihodi životinjkama.
-Jel`, nema veze, da zategneš kajš i udariš porez.
Šta će seljak, ode na imanje kod bika. Bik samo riknu, šutnu ga nogom, pa se seljak okrete kravi, ko veli pitomija je. Krava preživa i ne sluša njegovo bazljaganje, nego misli kako da prebaci tovar i zaradi na trgovini, klepi ga repom po glavi, i polako ode dalje.
Onaj sportski, plementi konj, nije ga ni pogledao, gleda neku tabelu sa svojim rezultatima, merka kojoj će se zemlji prikloniti, i samo se prope na zadnje noge.
Šta će sirotan ode kod ovaca.
.Istera ih na golu ledinu, ošiša im ono malo vune što je ostalo, i udari ih štapom.
Ovce polako pokorno pokušavaju da nadju neku travku, tek da prežive, a da šta će drugo.
Janjad se hvata za prazna vimena. Ovnovi igraju preferans i nešto važno raspravljaju, o pobuni buva na Himelajima.
A ovce... šta očekivati od ovaca...bleje i boje se da ne bude gore...
Ne mogu da zaspim bez tvog dodira, ni da se probudim bez tvog milovanja.
Svaki dan, umorna ili ne, svako jutro, svako veče, želim te.
Tvoj dodir je čaroban.
Osećam da se budim, da mi krv brže struji, osmehujem se sama sebi.
Kad se dodirujem po telu, prava je erotika, bez tebe, odoh u perverziju.
Tvoj miris me prati ceo dan, potseća na jutarnja milovanja, i iščekivanje noći.
Pokušala sam da te zamenim, ali uvek ti se vraćam.
Niko nije kao ti, to su samo dobro reklamirani gelovi za tuširanje.
Ništa bez tebe, mog sapuna...
Horoskop
Nekad sam prevrtala šoljicu od kafe i gledala da li ću da položim ispit.
Sad svi piju neke metiljave kafe.
Gledaj ti u nes talog, tako prazan život mi ipak nije, a nisam ni Kinez da gledam u listiće čaja.
Šta da se radi, i ja se okretoh horoskopu.
Za jučer pisalo, vozite pažljivo, vozila ja, ali jedan brljivko mi istrča iza kamiona, ja se ukopah u mestu, ne znam čime sam kočila, ali butina me još uvek boli, a brljivko, ode, maše i smeje se, šalje poljupce… što mu je vic, mani ga.
Kaže dalje, horoskop, partner vam je zabrinut.
Jel`? Ako tako kaže, mora da jeste, da mi je znati zašto, pored mene ovakve kakva sam…
Sa decom nemam problem, nikad nisam ni imala
Zdravlje solidno.
E, nije, boli me noga i kad sedim, i kad stojim i kad hodam, jedino kad dubim na glavi ne boli,. I nije neki položaj koji bih odabrala da provedem dan, nema više kočenja…
Sve u svemu nije loše
Dosadno mi, druge novine…
Kad ih i uzeh, nagrdiše me
Partner mi zanemaren ( više nigde ne piše muž, ljubavnik, prijatelj, sve neki partneri, kao da je posao u pitanju, a možda za neke i jeste, pa ja ne znam, nisu me obavestili). Baš mi ga žao, moraće da se snadje, ne verujem da će mu to biti neki problem.
Tamo, u prvim novinama nisam imala finansiski problem, ovde, prosjačku štap da uzmem. Sigurno me ovi videli u Idei, pa da me malo prikoče.
Zdravlje!
Tu me nacrniše, ne idem doktoru (nisam luda, pa da mi nešto pronadje i zagorča život)
More, mani Anče novine.
Idem ja da turim lonče,
pa jedna prava kafica,
pa šoljica,
ko voli, nek` izvoli
ATLETIKA
Imam strogog trenera.
Ako ne slušam, samo se puši.
Jučer ujutro javlja
-Trk, kasniš, danas su ti kratke staze.
-Kako kratke, skoro plačem ja, hoću marathon.
-Ne može, prvo proba.
-Šta mu je to?
Lepo, on meni objasni, prvo startujem, pa trk, da se opipa puls, onda staze sa preponama da se vidi umem li da ih savladam, tek ako sve uspešno predjem, ima nade za marathon.
Konkurencija za dobru stazu je velika, one sa kraja se lakše savladaju i dobiju.
Problem nastaje već na početku.
Za atletičare je poželjan brzi start i što više probnih trka.
Za atletičarke važe druga pravila.
Traži se oklevanje na startu, gde gubi dragoceno vreme, očekuju se dobri, čak vrhunski rezultati, a treninzi uopšte nisu poželjni.
Staza sa preponama je tek užas. Neke se mogu zaobići, a neke se ni sa najboljom voljom ne mogu prebroditi. Manje više, oba pola imaju iste prepreke, mada to na prvi pogled ne izgleda.
Tek cilj je enigma
Tu se primeti da je atletičarka zamišljala bukete cveća, muziku, poljupce, šetnje, a on vatrenu žensku sa kojom će da luduje.
Oboje se žestoku predju, obično.
Ona dobije pivopiju koji ne vadi cigaru iz usta, čita novine, a od sporta ostalo žustro navijanju na TV ekranu
On je dobio neko čangrizalo koje stalno kuka kako je mogla bolje da prodje, da je on nikakav, da je ne razume.
I sve zato što su počeli na pogrešnoj stazi…
Harem
Uvek sam mislila da je harem nešto jako lepo.
Naravno, svaki muškarac pomisli na odaliske, trbušni ples, zamamne mirise, orjentalnu muziku
Ja imam drugačiju viziju harema.
Volela bih da budem sultanija. Moj harem bi bio malecni, tek da se nadje, da ne kaže neka: vidi što joj je haremče, a moj harem….
Ne bi mogao svako u moj harem, izbor bi bio rigorozan.
- Kuvar, to se podrazumeva, treba nahraniti mene, ne mogu da jedem samo čokoladu, a kuvanje mi nije jača strana, nikako da položim ni kolokvijum kod domaćice.
- Majstor za popravke, vodoinstalater, stalno nešto curi, kaplje, skače mi po živcima. Morao bi da se razume i u struju. Ja sve znam, ali uvek je kuršlus kad nešto popravljam, ili ja sednem na pod, ili struje nema pola zgrade (jednom je i cela ostala bez struje kad sam menjala zvonce, sve po pravilima )
- U kolima bi u prtljažniku držala rezervne, ne delove, nego automehaničara, to je za moja kola više nego potrebno
- Treba mi jedan duhovit sa kojim mogu da se smejem, a ne kad ispričam vic, da kaže: lepa pričica. Neko ko će živeti sa mnom, a ne pred mene.
- Obavezan je jedan koji će da rasporedjuje novac, meni sve iscuri izmedju prstiju, sad ga vidiš, sad se samo čudiš gde ode. Rekoše mi da što više trošiš, više imaš, nešto baš ne primećujem, ali, `ajde
- Jedan koji neće da mi zasedne na glavu, pa da ne mogu nigde da mrdnem od njega, moram da imam i neki život samo za sebe, kao kupovanje po radnjama, šta će mi tu…samo bi me kočio.
- Sportista, bar da pričamo neki put, ne mora svaki dan, ali i sport je deo života, lepši deo, pristajem i na gledanje utakmice iz fotelje, ali i ja da gledam, a ne samo da nosim pivo.
- Neko ko voli da skita, ne mogu da sedim na mestu stalno, hoću da osetim zov adrenalina.
- Neko ko ume da radi one slatke male stvari, a da ga ne boli glava pa da spava.
- Hmmm, a može neko i ko misli da sam ja jedina na svetu… baš me zanima kako to izgleda?
Nešto kad razmislim, mogu da iz harema izgubim sve tačke i da živim normalno… sa nekim dosadnjakovićem… pod uslovom da bar ima osobine iz dve stavke… jedna je … neću da kažem, a druga… to tek ne smem
Sirene… sirene…
24.mart
Sećanje na one dane...
Šal je lepršao na vetru, ona se smejala, divila bojama... zeleno... proleće...
Sirene... sirene... život je već suviše težak... ne može biti gore... nemoguće... sirene... zvuk koji para... probija... dopire do samog dna... nečovečnosti...
Noć... drhtanje, oštar prasak... srce više i ne kuca... stislo se i samo čeka šta će se dogoditi.
Svetlo... bljesak... sirene..
Jutro... plač nekog bolesnog deteta... više ne zna šta je početak, šta kraj... dim štipa oči... dete plače... toplana je pogodjena... guši... sirene... dokle?
Ide sa dežurstva... umorna... bezvoljna... čekaju je u kući da im prinese čašu vode... Sirene... prasak... stakla pucaju... proganja je misao, da je i ona kriva za sve što se dogadja? Sigurno jeste, kad tako kažnjavaju...
Vreme prolazi... sećanja ne blede... u nekoj drugoj zemlji... neka druga devojka stisnuta srca čeka... neko dete plače... sirene...
Dokle?
Proleće
Kakvo- takvo po kalendaru, dodje proleće.
Sa prolećem i promena gaderobe.
Spremala sam se na neku skiterajku u subotu. Uveče spremila farmerke koje nisam nosila tri meseca… i ostale tandrmoljke za izlet.
Legnem ja kao svaka poštena ženska.
U kući mir, tišina, zaspala sam snom pravednika, onako da me poneseš sa sve krevetom ne bih primetila…
Greška…
Te noći u moju kuću su došli patuljci.
Šta su radili, to samo oni znaju.
Tek, ujutro ja da obučem farmerke, ne može, ustvari može, ali samo do kolena.
Odmah mi je palo na pamet
Patuljci!
Oni su garant suzili preko noći svu moju garderobu, mali pakosnici.
A da nije?
Ne, nemoguće, patuljci su mi pojeli i dva kilograma čokolade, i onu ogromnu kutiju bajadere, mars tamane, za marcipanom umiru, zimnica je netragom nestajala, da ne pričam o zalihama u zamrzivaču, špajz olešili, našlo bi se još koješta.
Pogledavam. Pored fotelje vaga izdajica…
Ko mi pomeri jezičak, pa ne primetih na vreme?
Ko?
Odmah ću da ga udavim!
Ljubomora
21 mart 2009
Bila sam sigurna u njega.
Tako je delovalo da je veran.
Svi su mi govorili, Kazanova je ništa prema njemu, mogao bi da daje časove Don Huanu, ima na svaki prst po pet, živi sa nekom ženom, ali ja sam mu verovala.
Ja nikome ne verujem, ljubomorna sam i na svoju senku, ali uvek postoje izuzetci, ovaj put ljubomore nije bilo.
Volela sam njegove priče, šale, šetnje po šumi, branje cveća…
Mogla sam da ga slušam satima…
Zanimljiv je, nije kao svi ostali…. Sa njim može da se smeje.
Izašla sam na terasu, jutro je bilo sunčano, prvi proletnji zraci su mamili pupoljke, zemlja je mirisala, negde visoko na nebu, ptica je letela, slobodna od zimske stege. Osećala sam da mi krvi brže struji, april se približava, već je u mojim venama, na licu mi je osmeh.
I onda sam ga ugledala.
Sa njom.
Milovao ju je.
Ona se šćućurila u njegovom krilu, očito joj je prijao njegov dodir.
Gledao je u daljinu, bio je srećan.
Delovali su tako spokojno, nije ih doticao spoljni život. Vetar je oborio novine, listao stranice, svi užasi sveta su se okretali, ali oni nisu marili. Za njih je vreme stalo. Bili su srećni.
Tepao joj je, milovao je, ona je glavu gurala u njegova nedra
Očito je voli, i ona njega. Njen dom je njegov dom.
Takvi su muškarci, ne treba im nikad previše verovati, kad vole, vole... svoju, macu….
Ovaj sam članak prepisala od sebe.
Mislila sam nešto će se vremenom izmeniti,
možda i jeste, ja ne primećujem
|
|
|
|
|
|
objavljeno
11.8.2008 15:57:56 Ne znam gde da stavim ovaj članak. Trebalo bi
u život, ali urednik će ga strpati u humor. Mogu se kladiti, pa idem linijom
manjeg otpora |
|
|
|
Proleće je.
Paperjasti beli oblaci idilično se smeše, vetar ćarlija, setna muzika puni srce. Želela bih da zagrlim ceo svet
Osećam brže strujanje krvi, osmeh mi je na licu. Zaroniću u oblake, nestaću u snovima. Zraci Sunca me miliuju
Srećna sam!
Nikad nisam osećala tokiu bezrezervnu sreću.
Zadržaću ovaj trenutak, postaće deo moje večnosti, u sećanju.
TRAS BUM
-AnaM, budi mirna, nešto nije u redu.
Beli oblaci koji su me sekund ranije potsećali na šnenokle, postaju namrgodjeni neprijatelji. Uranjamo u njih.
Sunce, pobegulja nestade... koje grlenje sveta, samo da ga ne zagrlim prebrzo. Koji me djavo naterao da se prtim po nebesima, nisam ja ptica, ja sam dvonožac, ustvari dvonožica. Lepa moja zemljice samo da mi je da stanem na tebe.
Ono čudo avionsko poče da propada, pa da se propinje, kao konj koji hoće da zbaci jahača, pa levo, pa desno. To sam još nekako i izdržala, ali kad poče da ide okomito naviše, vrisnuh.
Pilot se nešto domundjavao sa nekim, ništa nisam razumela, meni za inat nije pričao srpski.
-Pazi, prevrnućemo se.
-E, nećeš vala, ukapirah ja fazon.
-Da se nisi usudio da letiš naopako...
Nismo, ali kao da jesmo, crkla sam, džaba ti adrenalin, neću ga više nikad poželeti.
Ja umirem, i pilot umire, ali od smeha..
Da mi je znati od kakvog su matrjala muškarci napravljeni?
| « | Mart 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
