« Barbara 10 | Main | AnaM vam čestita »
Barbara 11
Voz je tutnjao, probijao se, huktao, netremice sam gledala kroz prozor. Još malo, još samo malo i stići ću. Kako ću izaći? Ko zna da li imaju taksi? Zašto nisam javila da dolazim? Kome sam mogla i da javim? Voz je jurio, sve sam bliže i bliže, a panika sve veća i veća. Šta mi je trebalo da se uputim ovako daleko od kuće, od svih koje volim, i koji vole mene? Šta li ću ovde naći? Kako ću se snaći? Hoće li me uopšte prihvatiti? Pitanja, pitanja!!! Nisam imala odgovore, a ko zna da li ću ih ikad i imati.? Što se više približavala stanica mog dolaska, sve više me je hvatala panika. Pomogli su mi da dva ogromna kofera doguram do vrata vagona.
-Pazite, morate da požurite, tu voz jako kratko stoji.
Još i to.
Obukla sam usku suknju, čizmice sa potpeticama i bundicu koja se pripijala uz telo. Od uzbudjenja sam se zajpurila, mogu samo da zamislim kako mi sad zelene oči. I spitivački su pratile predele koji su se videli kroz prozor vagona. Začula sam kloparanje točkova,... jedan oštar pisak,... neku viku...voz se polako zaustavljao...
Mestašce
Stigla sam!
Sad samo da izadjem, ali kako?
Peron?
Nema ga.
Treba da skočim sa koferima skoro metar, rekli su da se voz kratko zadržava. Koferi.Gde da se uhvatim? Da bacmi kofere?Jedan trenutak. Pisak voza. Nema šta da mislim. Odlučujem. Hvatiam se za dršku vagona, drugom rukom kofer, i skačem. Drugi kofer leti zamnom, neko od putnika ga je izbacio, i frrrrrrrr, suknja se cepa skoro do struka.
Jedan kofer se otvara.
Voz odlazi.
Smeh!
Jednom rukom držim suknju , kofer pored mene, drugi poluotvoren sa rasutim stvarima, zelene oči samo mi sevaju. Kome je to još smešno?
Okrećem se
-Ja sam Oliver, pomoći ću vam. Nasmešen, tamnih očiju, jake brade, širokih ramena, prilazio mi je neki mladić.
Gledam ga malo nepoverljivo, malo ispitivački, ispuštam suknju, pružam ruku, pa opet brzo grabim suknju. Oliver je gleda. Haos! Sve je to bilo glupo, moj prvi dolazak u Mestašce tako sam želela da sve izvedem efektno, zato sam i obukla tu suknju, i nešto mi dodje sve to komično, i prasnuh u smeh. Mladić me je iznenadjeno pogledao.
-Mislio sam da ćete biti ljuti.
-Doktore, treba li pomoć? Zaustaviše se neka kola.
-Treba, treba...
Jednom rukom ogrnu me nekom pelerinom, drugom pokupi stvari i strpa u kofer, ubaci oba u kola, i dok bi dlanom o dlan, sve je bilo sredjeno. Odahnula sam.
Stigla sam.
Kola su brzo krenula sa stanice. Vozač je celo vreme nešto pričao, videlo se da jako poštuje Olivera, a Oliver se šalio sa njim, nešto mi je objašnjavao i kretali su ka centru.
-Gde idete?
-Ne znam, tek sam došla, nikog ne poznam. Ovde sam se zaposlila, radiću u bolnici.
-Da li niste vi Barbara?
-Da, ali, ko ste uopšte vi, gde me vodite? Pokušavam ja da preuzmem kontrolu, ali ne da se Oliver:
-Vozi! U Motel!
Kola se okretoše vratiše malo nazad i stadoše kraj nekog parkića ispred motela. Oliver zgrabi kofere, ode do recepcije, i opet u trenutku sve završi. Rezervisao je sobu, naručio da se donese nešto za jelo u sobu, tražio da se soba dobro zagreje, i da ako bude bilo kakvih problema samo njega pozovu.
Samo sam stajala. Mene niko ništa nije pitao.
-Sutra, tačno u sedam, na kolegijumu u Bolnici, Nemoj da kasniš!
Nastaviće se
Komentari
Barbara skače i preskače,jel i preskočila da prespava noć il je sanjala sutrašnji dan.. ?????
Jovane:))) ne znam, pitaj je:)))
Čekam do sutra..aaaa..možda sama kaže...
Hehe, nadam se da ce sa Oliverom biti nesto :)))
Jovan s.s.
Sutra sutra kažu loši djaci, poslaćemo ranije novi nastavak:)))
behappy,
Biće ono što ti uvek tražiš u mojim pričama,ali pssssstttt... to se ne zna , tajna je:)))
Nisam bio loš đak al sam loše završio..prerano...
He he, kakvo putovanje i kakvo efektno stizanje na novo radno mesto! Da ne bi Olivera....
Ха, ха, позната ми оваква станица. Тако је до пре коју годину било код нас. Па добро, Барбара, пресвуци се па на послушање. Поздрав, Анамче!***
Hm, taj Oliver. nekako mi ništa nije jasno kod njega. Hrana.
Da on nije možda onaj poznati kuhar. Onaj što nosi vrlo malo garderobe.haha
pozdrav
Jovan s.s.
Idi begaj, kako završio, Nova još nije ni počela:)
sanjarenja56
Da nije bilo Olivera mnogo štošta bi bilo drugačije...u romanu:)))
pricalica
Поздрав и кренула сам, или је то само позив за Барбару?:)
He,he, Barbara gde nadje da budes elegantna u nasim vozovima! Ali doktor je pravi heroj, prica postaje bas zanimljiva...
| « | Decembar 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
