Barbara 14.
Brzo je život pošao svojim tokom.
Lako sam se uklopila u novu sredinu. Videla sam da nije sve onako kako sam zamišljala. Neprijatni su mi bili i susreti sa Sašom. Kad je video da se na njegova udvaranja ne osvrćem, govorio je da sam dosadna, nekomunikativna, i da se neću dugo zadržati u Mestašcu.Ovde sam došla samo dok ne nadjem nešto bolje, i sigurno ću se brzo da se vratim odakle sam i došla. Ustvari govorio je ono što je mislio za sebe. Niko tome nije ni pridavao previše značaja, pa me je ubrzo ostavio na miru.
Vratio se u svoje mesto iz porodičnih razloga, majka mu je bila bolesna, a kao jedinac bio joj je jedina uteha i pomoć. Nije mogao u Gradu da živi bez posla, a u Mestašcu su ga dočekali sa fanfarama. Iako su ga smatrali za poluboga, mrzeo je tu selendru kako je govorio, iz koje je potekao. Tu će biti samo privremeno, dok se ne oslobodi mesto koje očekuje u Gradu. Odmah je tražio specijalizaciju, ali nije mogao da dobije potvrdu sa svog fakulteta zbog slabog proseka.Za razliku od Olivera koji je slučajno došao tu da živi i nije imao nikakvih problema sa mestom boravka Saša je stalno maštao da ode u veliki grad. Govorio je da samo u velikom gradu postoji život, sve ostalo je samo životarenje. Čak i kad živiš tako, to može biti samo privremeno, i otskočna daska za dalje. Kad neko živi u Gradu, njegov život je ispunjen, ne treba mu ništa više. Sve će da uradi samo da ne završi u Mestašcu.
Saša, Barbara i Oliver. Tri lika, živela su zajedno jedno vreme u Gradu nesvesni jedan drugog, sad u Mestašcu. Tri lika, tri sudbine. Da li će se njihove sudbine ispreplesti? Da li će se umešati jedan drugom u živote, promeniti ih na bolje ili gore? Ili će, možda živeti jedno vreme jedan pored drugog, a onda opet krenuti svaki na svoju stranu? Ko bi to znao?
Razlikovali su se.
Saša je voleo da pije, po svoj prilici ni beli prašak mu nije bio stran, ali to javno nije nikad priznao niti se znalo. U javnosti se zgražavao kad bi neko i cigaretu upalio, a u osami svog doma....
Te noći je bio dežuran u bolnici i spavao je. Sestra ga je budila
-Doktore, imamo hitan slučaj, ustanite.
Okrenuo se samo na drugu stranu, te večeri je suviše popio.
-Kasnije, neka sačeka, nastavio je da spava.
Sestra je ponovo došla
-Doktore, hitno je , mladiću je sve gore, krvari.
Saša je nešto je nerazumljivo promrljao u polusnu i dalje je spavao.
-Doktore, dolazite, muška gruba ruka šofera, diže ga iz kreveta.
Polako se spremao kao da ima sve vreme ovog sveta. Za to vreme, povredjeni mladić je krvario, kad je najzad stigao lekar, mogao je da konstatuje samo smrt.
Kasnije Saša je pokušao da optuži sestru za nemar, kao nije dobro procenila situaciju, nije ga zvala na vreme, malo se o tome pričalo, neko je govorio i o tužbi koja će biti podignuta, ali malo mesto čuva svoje ljude, sve je ubrzo palo u zaborav, mladić nije bio iz Mestašca, i Saša je prošao nekažnjeno.
Jednog jutra na hiruškom odelenju vizitu je vodio Saša, Oliver je bio slobodan posle noćnog dežurstva. Sve je bilo nekako haotično kad je on vodio vizitu, ili bi neko zaboravio kartone, ili nisu stigli rezultati nekih pretraga, ili neko nije došao na vreme.
Saša je prišao jednom krevetu, pogledao pacijentkinju koja je imala bolove neodredjene u predelu stomaka, i samo rekao sestri
-Spremite je za hitnu operaciju, odmah posle vizite.
-Ne, ne može, to je pogrešna diagnoza, ona je dijabetičar, umešala sam se , kao i uvek ne razmišlajući.
-Molim? Kako se usudjuješ da se mešaš u moje odluke? Ko si uopšte ti?
-Ali sigurno znam, ona je stari pacijent, ovo je dijabetična koma, nije ileus, proveri laboratoriju.
Saša nije mogao dalje, suviše je ljudi čulo njihov razgovor. Hladan pogled, mirno sam ga gledala, savest mi je bila čista, nisam htela da se povučem, stekla sam neprijatelja. A neprijatelj u malom mestu….Bolje da sam odmah spakovala kofere i otišla. Saša mi je kasnije nasamo rekao
-Samo ćurka kao ti može da misli da je važnije spašavanje života te babe, od dovodjenja u pitanje mog dobrog glasa kao dijagnostičara.
Oliver je bio drugačiji, on nije znao za noć ili praznik, kad god bi ga pozvali odazivao se i pregledao pacijenta. Vidjali su ga da posle radnog vremena kolima ide u planinu, a gde nije bilo puta, išao je na konju ili pešice. Nije voleo da se o tome priča, samo bi mahnuo rukom i rekao da sve ide u rok službe. Bio je visok, toplih smedjih očiju, večito raspoložen za šalu ili neku vragoliju. U slobodnim časovima je slikao, ali tome nije pridavao neki veći značaj, sve što je radio smartrao je kao da je normalnim i ničem što se treba previše diviti. Imao je i on mana, kao svaki čovek, ali ako bi mu neko bio poveren, taj je mogao da bude siguran da će Oliver da uradi sve što mu je u moći.
Nastaviće se...
| « | Januar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
