Barbara 16
Zima je polako gubila na snazi, možda sam se i navikla, ali više nisam imala onaj osećaj leda u sebi. Mestašce je bilo malo, ali se stalno negde išlo, obilazili su se bolesnici ili se zabavljalo, okolina je bila prava istoriska riznica, sve sam želela da vidim. Pomalo mi je bilo teško da čekam da me neko prebaci do mesta gde sam htela da idem. U glavi mi se polako okretala ideja o kolima. Kako bi bilo da učim da vozim, a posle ću već videti. Naravno sve se odmah zna u Mestašcu i mnogi su se ponudili da me podučavaju. Oliver mi je rekao:
-Ako stvarno želiš da naučiš kako treba, idi u školu kod profesionalca, a posle možeš da vežbaš sa kim hoćeš.
Mislila sam da je Oliver u pravu i upisala sam se u školu. Nije bilo tako lako kao što sam prvog trenutka mislila. Za svoj prvi čas sam bila više nego uzbudjena. Cele noći nisam spavala. Sutra, sutra ću sesti u kola, pojuriću drumovima, ceo svet će biti moj. Zamišljala sam kako drveće, u mojoj ludoj vožnji, počinje da liči na tarabu, a ja sa vetrom u kosi u nekom otvorenom kadilaku dajem gas.
Malo je drugačije bilo na javi.
Uzdrhtala u najnovijoj kožnoj suknjici, pojavila sam se na poligonu. Dobro sam pazila da uskladim boje bluzice i šala sa ostalim detaljima....što bi rekli baš sam se skockala.
-Zar, ti, ženska glavo, nemaš farmerke? prodra se moj instruktor, ne nije onaj princ iz snova, nego neki namrgodjeni brkajlija.
I onda je sve počelo...ovo je kuplung, ovo je gas, kočnica, ovde pritisni... ovde povuci... pričao je i pričao... a ja ? Ja sam samo slušala, na jedno je uvo ulazilo, na drugo izlazilo. Znam da je lako, koliko sam se puta samo vozila u kolima sa mamom i tatom, sa prijateljima, sa.... kao da je to važno. Muzike nije bilo u ovim neuglednim kolima, raspadnutih vrata, naprsle šoferšajbne, izlizanih guma, nešto je lupkalo pozadi... Toliko o kadilaku iz snova.
-Počinjemo iz druge brzine, prva nešto ne hvata-ništa mi to nije značilo.
Okret ključem... za divno čudo motor radi. Ko je to uradio? Ja ili instruktor, pojma nemam.
Sad ćemo pojuriti.
Kr..kr...kr... ne mrdamo, on nešto psuje, pominje celu familiju... ja čekam, čeprka nešto, tamo napred, za to vreme sam popravila šminku.
Probaj sad ti, lagano pusti kvačilo.
-Šta da radim?
Okretoh se ja ka njemu, sklonih nogu sa nečega tamo dole... ijaao, kad ti kola skočiše, kad počeše da se propinju,... da se tresu... kao bik na koridi... i tako iz nekoliko pokušaja, kretoh ja ipak. Nešto mi kosa ne viori na vetru, onom mom instruktoru se načisto digla na glavi, ali jurimo, sigurno 5 km na sat. Ja vrištim... pa ja vozim. Predjosmo tako jedno dvadeset metra, uz milion upozorenja: gledaj retrovizor, pazi levo, to ti slepi ugao ( šta li mu je to?) i još koješta.
Na sledećem času sam se pojavila u farmerkama, srećom. Počelo je pritisni nogom kočnicu, sad kuplung, ovamo nogu, onamo ruku, sad... ne znam šta sam uradila, sve sam slušala, ali jednog trenutka mi se noge našle prekrštene ispod volana, i nikako nisam mogla nazad da ih izvučem, i gurnem nogu na neku šipkicu što je on zahtevao. Šta mogu, noge su mi dugačke, sigurno nisu za ova kola.
Poludeo je.... urlao je da nikad nije tako nešto video... znala sam da sam pogrešila što sam obukla cipele sa buvljaka, ali mislila sam da se slažu sa šalom....
Izleteo je iz kola, dreknuo da je čas završen, i da će mi naći ženu instruktora.
Ne znam šta mu bi, a sve sam ga slušala. Bilo kako bilo, ja sam relativno brzo savladala tu veštinu, i položila ispit. Samo polaganje je bilo priča za sebe, kako su testovi na latinici, a polagali su neki koji su znali samo ćirilicu, pa su prvo učili slova, molila sam se samo da se ne izbrukam i ne padnem na testovoma.... nisam, ali učila sam više nego za diplomski....
Kasnije, mnogo kasnije, kad sam već uveliko vozila kola, srela sam svog instruktora, čak je jednom bio primoran da sedne u kola koja sam ja vozila, uhvatio se grčevito za ivice sedišta, vezao se svim kajševima, i nešto mrmljao u bradu, verovatno molitve. Vozila sam kako sam vozila, i kad je izašao, ponosno je rekao,
-Vidi se moj učenik, odmah sam znao da si izuzetak od ženskog roda, ja sam ti dao temelj vozačkog znanja. A, ideš li u Grad kolima?
-Naravno, kako bih drugačije?
-Mnogi ostavljaju kola na ulazu u Grad, a dalji idu taksijem.
-Ne zaboravite, ja sam bila vaš učenik, a to je nešto što nemaju svi.
Nasmejao se i zapretio mi prstom....
Nastaviće se...
| « | Januar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
