Barbara 18
Rat?
Bombardovanje?
Svemirci?
Šta se dogadja?
Zašto vojnici sa maskama jure na granicu?
Zašto je zabranjeno kretanje?
Sve zemlje se zatvaraju.
Postavljaju se barikade na puteve.
Tajna! Samo koliko dugo? Jutro? Šta će doneti jutro?
Mestašce. Ništa se ne zna i sve. Rano ujutro telefoni su zvonili. Kolegijum. Odmah. Nema zakašnjenja, nema odgadjanja. Za kratko vreme svi su se sakupili, i dežurni i slobodni, i oni koji su tek trebali da dodju na posao i koji su celu noć radili. Svi su se gledali, nemo očima pitali.
-Šta se dešava?
-Da li je neka saobraćajka?
-Šta je to tako važno, da ni jedan lekar nije ostao kao dežuran?
Direktor je sačekao da se svi okupe. Njegova seda kosa bila je malo razbarušena, raščupana, ruke su mu već drhtale, ne od starosti, vest koju je trebao da saopšti bila je teška. Nikad se nije desilo da su baš svi na okupu. Gledao ih je. Na stolu su stajao ogromni žuti koverat i paketić.
-Mi smo na putu za Evropu. Dovoljno je da se samo zatvori put i niko ne može ni ući ni izaći. Ili ćemo uraditi kako treba ili će cela Evropa buknuti.
Nema pitanja, pogledi.
Epidemija! ! !
-Izbila je epidemija, bolest se brzo prenosi, jako je zarazna i ko je dobije teško može preživeti. Detalje još ne znamo, instrukcije su u toj koverti . Stari direktor se nekako plašljivo okrete po sali
-Uspećemo, sigurno ćemo uspeti, daćemo sve od sebe da uspemo.
Oliver se odmah uključio na Internet. Svi su pažljivo pratili podatke, masa zastrašujućih vesti jurila je preteći da ih sve proguta. Cifre pokazuju, može se zaustaviti, ali po koju cenu. Postavio se odmah kao vodja, imao je dar da zna šta treba da se radi u kriznim situacijama. Njegovi podaci su odmah korišteni za dalje planove. Trebalo je odmah da se radi, nema vremena za čekanje i oklevanje, svaki izgubljeni minut može doneti katastrofu. Prvo sve detaljno isplanirati, a onda rano, u zoru krenuti u akciju.
-Potrebna je potpuna vakcinacija stanovništva, kontraindikacije nema. Reče direktor. Pogledasmo se, Oliver podiže pogled ka direktoru
-Kako nema?
Znali smo svi, neke teške bolesti, trudnice, stari, uvek postoje neki ljudi koji ne mogu primiti vakcinu. Posledice? Stari doktor saže glavu. Neko pokuša da napravi šalu, ali to odjeknu šuplje u tišini koja je nastala.
Još jučer je bilo drugačije, kao da su bili na nekoj drugoj planeti. Bila sam na zabavi sa Oliverom, pridružio nam se i Saša koji je po običaju sedeo i kritikovao. Izašao je tokom večeri i vratio se sa široko raširenim zenicama. Samo sam ga pogledala, shvatio je, ponovo je izašao, kad se vratio zenice su mu bile sitne kao čiode. Znala sam, opet se igra kapima za oči, iako dobro zna koliko je to opasno, ponovo ih je stavio da maskira širenje zenica, sigurno opet uzima neku drogu.
Oliver me je pozvao da igram. Bili smo skladan par, razumeli smo se bez reči. Muzika nas je ponela, zagrlio me je i vodio preko parketa. Tela su nam se dotakla u igri, zadrhtala sam i pripila se uz njega. Činilo mi se da lebdim na nekom ružičastom oblaku, sve je nestalo oko mene, samo sam osećala čvrsto telo koje se pripija uz moje ispunjava me ritmom donoseći mi laganu vrtoglavicu. Njegova čvrsta ruka me je držala, naslonila sam glavu na njegovo rame i okretala se uz zvuke neke muzike koja nije imala ni početak ni kraj samo me je nosila, širila telom neku toplinu, žar, i kao vrtlog me okretala. Bila sam opijana bez kapi vina, lagana, lepršava, lebdela sam u njegovim rukama gubeći osećaj za sadašnjost, za prostor, nestajala sam i samo od njegovog dodira činilo mi se da sve, sve sliva u neku vrtoglavicu opijenosti muzike i lebdenja, bez želje da se ikad sve zaustavi i vrati u realnost života .
A danas? Sve je palo u vodu, kao da se nije nikad ni dogodilo. Surova stvarnost je bila izmedju nas. I šta dalje?
Ovo je koverat sa rasporedom sela koje treba da obradimo, ne sme da se niko preskoči, ni jedan zaseok, ni jedna kuća. Misli su mi naglo bile prekinute. Svi su gledali u paketić.
-Barbara, tvoj frižider ima ključ. Stavi ovaj paketić unutra, to su zaštitne ampule. Za najkritičnije slučajeve, za one koji ne mogu da prime vakcinu.
-Koliko ima tih ampula? Upita jedan lekar
-Imamo dvadeset.
-Dvadeset? Dvadeset na hiljade ljudi. Dvadeset ampula koje život znače, kako ih raspodeliti? Kome ih dati?
Nastaviće se
| « | Januar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
