Barbara 21
Oliver od ranog jutra iščekuje pomoć, nervozno pokušava da dobije telefonsku vezu, ali sve je u prekidu. Dobro da sam jučer uspeo da dobijem Barbaru, kao da smo na kraju sveta. Ako niko ne dodju još malo , moraću da se vratim, po noći je nemoguće na konju proći kroz planinu.Ko zna kako je mladiću, izdržaće, samo da pomoć stigne. Bio je ljut na sebe što ne može ništa više da učini. Umor se ocrtavao i na njegovom licu. Sa jedne strane borba sa epidemijom, a sa druge, bolesnici od svih mogućih bolesti. Bio je jedini lekar tu. Lekar koji je stalno radio u tom seocu, ležao je u prvoj zoni karantina. Samo da sve dobro završi.
Iz daljine prašila su neka kola. Prepoznao ih je, Barbarina, njena kola su se uvek prepoznavala, imala su neku lutkicu napred, uvek su bila ogrebana, naravno, ona nije nikad priznavala da je kriva, i tvrdila je da je super vozač. Smešio se misleći na nju. No, divno, više nema ni bolničkih kola dovoljno, znao je Barbaru, ako je ona nekom dala svoja kola, to je onda stvarno došao krajnji čas. Bila je od onih koji ljubomorno voze sami svoja kola, i užasavaju se da ih nekom pozajme.Prisustvovao je kad je nekom prijatelju koji je ponudio da joj da benzin, samo da mu pozajmi kola za neku pijanku, rekla.
-Benzin? Šta će mi tvoj benzin?
-Mislim da ti nadoknadim što ćeš mi dati kola.
-Sedi na kante, pa se vozi, ako je to isto.
Kola se zaustaviše pored Olivera. Umotana prilika sa velikom torbom izadje i veselo maše .
-Ti nisi normalna! Stvarno nisi normalna! Šta ti to znači?
-Znači da niko nije hteo da dodje. Sad je gotovo, krećemo, Gde je taj konj? Smejala sam se grleći ga, ljubeći i u isti čas bacajuci mu tešku torbu da ponese.
-Nije šala, stvarno idemo dalje na konjima.
Na jednog konja su natovarili njenu torbu, i neke stvari koje je nabavio Oliver, hranu, veliku torbu sa sanitetskim materjalom, a na drugog konja skočio je Oliver.
-Gde ću ja ?
Okrecem se, tražim trećeg konja, a onda pokušavam da se popnem na konja koji je nosio opremu. Konj se propinje, malo sam se uplašila pa sam se za svaki slučaj povukla u stranu.
-Dodji ispred mene, posle ćemo morati hodom.
Polazimo, konji kasaju, mrak se polako spušta Oliver poznaje put. Jednom rukom drži dizgine konja drugom ovlaš Barbaru oko struka, drugi konj dugim konopcem vezan kaska za njima.
Naslanjam se na Olivera, poželela sam da put bude dug, dug da nikad ne prestanemo da kaskamo na tim konjima, da nikad ne stignemo na cilj.
To je bio trenutak koji ću večno pamtiti i na koji ću se uvek vraćati u svojim mislima maštanjima, trenutak, kojim ću se uspavljivati, lebdeti u nekom nestvarno svetu.
Osećam Oliverovu ruku uz moje telo, njegovo telo koje u ritmu hoda konja dodiruje moje. Neki žmarci idu uz kičmu, ruka koja je na mom telu mirna je čvrsta, osećam da gorim pod njenim dodirom. Leptirići počinju svoju igru. Leptirići? Ne to je žar koji se razliva po mom telu, plamene kugle koje se stvaraju negde duboko u unutrašnjosti na svaki dodir Olivera.... jure, izazivaju plamteće buktinje... vruće-hladno se smenjuje. Grozničava drhtavica smenjuje žar, pokušavam da se savladam, padam na grivu konja, grčevito se držim, a konj oseća moj nemir i u tamnoj noći dok samo Mesec se probija kroz krošnje drveća, propinje se preteći da nas zbaci.
-Mirno, mirno, smiruje Oliver tapšajući konja po vratu.
Koga smiruje? Mene? Konja? Ili možda sebe?
Ruka čvršća od čelika me drži. Oslanjam se celim telom na njega, pokušavam da smirim vrelinu svog vulkana, okrećem glavu, kosa mi pada na njegovo lice, milujući ga kao blagi povetarac, moj obraz dodiruje njegovu bradu, usne... i njegove usne me dodiruju tražeći moje... dotakoše se... Poljubac predavanja, uzimanja, smirivanja...
Na momenat sve zaboravljam i ko smo i gde smo i gde idemo. Svet je prestao da se okreće, a onda se zavrteo još brže, brže vrtlog strasti i nemira do potpunog smirivanja.
Stižemo.
Nastaviće se
| « | Januar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
