Magla
Doktorka Vera je bila čudna osoba, neki put se družila sa svima, a ponekad nije htela sa da komunicira.
Znala je da sakupi društvo, priča viceve, euforično se ponaša, svira na gitari do doboko u noć i zabavlja goste. Drugi put bi se zatvarala u sobu, nije nikog htela da primi, neki put nije išla ni na posao pacijenti je nisu interesovali. Kad je bila raspoložena nije bilo duhovitije osobe od nje njeni prijatelji bi se prijatno osećali slušajući njene doživljaje sa putovanja, odmora, ili samo nešto drugačije ispričanih priča koje su već čuli.
Družila sam se povremeno sa Verom. Nisam volela njene promene raspoloženja, ali to sam tolerisla smatrajući da mi je Vera prijateljica i da joj se mora nešto progledati kroz prste.
Laboratorija u kojoj sam radila imala je i sudsko odelenje, tu je radilo posebno osoblje, analize su se radile pod šifrom, sve je bilo zaogrnuto nekim velom tajne, ali se osoblje medjusobno družilo, naročito na pauzi.
Momentalno je bila aktuelna priča o manijaku iz magle. Raspričala sam se šta sam sve videla te noći. Zaboravila sam osnovno pravilo, što manje znaš o nekim stvarima , sigurniji si.
Vera je došla na kafu u laboratoriju, tu se iskupilo i osoblje sa sudske, pa je sudija Igor koji je došao po neke rezultate, našao celo drustvo na okupu.
-Može li kafica, ponudila sam mu i nastavila sa svojom pričom.
-Čekam ti ja autobus, a iz magle izroni tamna prilika, devojka je samo viknula...
-Ih, viknula sa belim šalom preko vrata, prokomentarisala je Vera.
-Videli ste ubicu? Upita sudija Igor
-Doktorka, hoćete li skoro natrag u ordinaciju, upita Marko, otvarajući tog trenutka vrata
Nastaviće se
Magla
Sudija Igor je bio uvek namrgodjen, svadjao se sa saradnicima, isterivao neka svoja prava. Šuškalo se po hodnicima da je čest gost kockarnica, svoju platu i ne vidi, sve završi na kockarskom stolu. Bio je od onih koji kad jednom počnu da igraju ne mogu da stanu dok imaju i dinar kod sebe. Bilo mu je svejedno da li dobija ili gubi, samo je igrao, igrao, dok ne bi izgubio sav novac, ili dok se ne bi onesvestio od umora.
Posebno je voleo da igra poker, drhtao je dok nije seo za sto, dok se nisu podelile karte, a tad za njega je nastao novi svet, maska na licu, lagano otvaranje dobijenih karata, malo stisnute oči, ni najmanje širenje zenica ga nije moglo odati, i onda žetoni, uzimao ih je na neki svoj poseban način, postajali su deo njegove ruke, deo njega, stavljao ih je na gomilu lagano, povlačio ruku, ponovo malo stisnuo oči i igra se nastavljala. Na njegov licu mišić nikad nije zadrhtao ni kad je dobio, ni kad je izgubio. Znalo se, sedeće tu do samog kraja, ako kraj za kockara za stolom uopšte postoji.
Ali niko nije mogao da zna kako se oseća dok igra, onaj iščekivajući trenutak, malo bi zastao kao da želi da ga produži, vreme bi se zaustavilo, bio je sam sa kartama u ruci neizvesnost, otvaranje, pogled i... to je to... pa ponovo, isto, kao da bi mu srce zastalo za sekund, krv prestala da kola krvotokom, a onda brže pojurila puneći svaki krvni sud, svaku venu i kapilaru, uzburkajući je do vrtoglavice, i opijen imao je samo jednu želju da nastavi dalje... ponovo, i ponovo, i ponovo....
Poneki put je dobio veću sumu novca, odvajao bi žetone za krupjea, još ponekom dobacio jedan, dva, a onda ponovo dolazio sutra. Kad bi sve izgubio, samo je popio piće jednim trzajem ruke, zabacivši glavu, prebacio sako preko levog ramena i uzdignute glave pozdravio
-Vidimo se, momci.
Njegova žena je znala gde odlazi novac koji zaradjuje, prvo je ćutala, pa se svadjala, ali na njega ništa nije uticalo, on je imao samo jednu ženu, samo jednu ljubavnicu, samo jednu strast-kocku, sve drugo je bilo manje važno. Posao, prijatelji, zabave, sve su to bile samo kratke etape života koje su ga samo odvajale od njegove strasti. Znala je da upadne u sudnicu usred pretresa praveći scene. Nepotvrdjene glasine su bile da se oženio samo zbog njenog novca i imanja. Imanje je pomalo odlazilo na njegove kockarske dugove, a žena je počela da preti razvodom pokušavajući da ga urazumi, a verovatno je i prošla njena ljubav pa je htela da nešto spasi. Previše je ulagala, ništa nije dobijala, jednom je moralo da presuši vrelo ljubavi.
Nastaviće se
| « | Januar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
